Конузин: Надам се да ћу имати ту срећу да поново боравим у Србији

Јекатерина Туришева/RBTH
11. новембра на Руском универзитету пријатељства међу народима у Москви одржана је међународна конференција „Мека сила и културна дипломатија у 21. веку”. Међу учесницима је био и бивши амбасадор Русије у Србији, а сада председник Балканског центра за међународна истраживања, Александар Васиљевич Конузин. Са њим је у ексклузивном интервјуу разговарала наша дописница.

Александре Васиљевичу, који је, по Вашем мишљењу, главни недостатак деловања „меке силе” Русије у Србији?

А.Конузин: Русија је недовољно присутна у Србији у једном од најважнијих сегмената „меке силе”, а то су медији. Србија је, нажалост, препуна западних медија и сама српска средства информисања су под западном контролом. Руско медијско присуство у Србији је недовољно, мада је, без сумње, веома добро што постоје портал „Руска реч” и штампани пројекти „Росијске газете” на српском језику. Па ипак, у Београду не можете наћи ниједан лист, ниједну књигу на руском језику, у биоскопима и на телевизији готово да и нема руских филмова. А притом се 76% становништа Србије изјашњава за приоритетни развој односа са Русијом.

Срби сами говоре да им недостаје руско присуство: они желе да знају више, да више комуницирају, да имају значајнију размену у сфери културе и у сфери информисања. Нажалост, засад је ниво ове сарадње веома низак у поређењу са очекивањима. Али уверен сам, с обзиром на ресурсе којима располажемо, да се ова ситуација може променити.  

Да ли одржавате контакте са српским колегама?

А.К.: Редовно читам новине, виђам се са Србима, често ми се јављају српски пријатељи, срећемо се у Москви, они ми причају како живе и како живи њихова земља. Понекад и сам одлазим у Србију и увек ми је веома драго када могу да доживим ту атмосферу и поново видим своје пријатеље. 

Планирате ли можда повратак у Србију?

Ја сам већ у пензији и зато могу да се вратим у Србију само као један од елемената „меке силе”. Тренутно са колегама у Балканском центру  за међународна истраживања покушавам да покренем активности. Циљ ове организације је развој пријатељских односа, стварање услова за боље узајамно познавање између двеју земаља и одржавање различитих манифестација. Засад смо у фази формирања, али не искључујем могућност да ћу као елемент „меке силе” поново имати прилику да боравим у Србији, у тој гостољубивој земљи. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“