„МК”: Након Египта руски туристи ће имати проблеме у Црној Гори

У случају ступања Црне Горе у НАТО практично је неизбежно увођење визног режима између Москве и Подгорице.

Након затворења ваздушне веза са Египтом и предлога да се обуставе летови у Турску и Тунис, још једана омиљена дестинација руских туриста може престати да буде атрактивна дестинација. Ради се о Црној Гори, у којој већ месец дана не јењавају протести против актуелног премијера Мила Ђукановића, пише данас популарно у Русији издање „МК”.

Како наводи издање, разлог за почетак протеста била је прекомерна жеља Ђукановића да „гурне” своју земљу у НАТО. Наравно, још ниједан протест у свету, укључујући и „арапско пролеће” у Египту, није спречило руске туристе да се одморе. Зауставити их може нешто друго. У случају ступања Црне Горе у НАТО практично је неизбежно увођење визног режима између Москве и Подгорице.

О овоме већ јавно говоре руске дипломате. За Црну Гору, као земљу која се прикључила антируским санкцијама, неће бити уступака. Увођење визног режима од стране Москве тешко да ће у великој мери утицати на малобројне црногорске грађане који лете у Русији. Међутим, укидање безвизног режима може озбиљно погодити два милиона руских туриста, који су последњих година заволели црногорско приморје.

Последица увођења визног режима ће бити и брз пад тржишта некретнина на црногорском приморју, чија су основа такође грађани Русије. Као што је бележен брз раст цена квадратног метра почетком 2000-их, када је за мање од 5 година квадрат поскупео за више од 10 пута, тако сада може доћи до преокрета и пада цена прецењених обкјеката од стране великодушних Руса.

Они који тврде да улазак у НАТО не значи аутоматско увођење визног режима или лажу (као Ђукановић), или једноставно нису у току (као поједини руски „стручњаци”): још ниједна земља-чланица НАТО-а у Европи након уласка у савез није успела да задржи безвизни режим и сачува добре односе са Русијом. Ово су непроменљива правила евроатлантске интеграције, која не укључују мултивекторну политику и могућност избора пријатеља, осим у кругу, одобреном од стране Вашингтона, закључује издање.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“