ГЛОНАСС ускоро покрива цео свет

Ракета носач „Протон-М“ са три ГЛОНАСС сателита на космо­дрому „Бајконур“ у Казахста-ну. Извор: ИТАР-ТАСС.

Ракета носач „Протон-М“ са три ГЛОНАСС сателита на космо­дрому „Бајконур“ у Казахста-ну. Извор: ИТАР-ТАСС.

Осно­ван још 1976, ру­ски са­те­лит­ски по­зи­ци­о­ни си­стем из­у­зет­но се раз­вио прет­ход­них го­ди­на и до­спео на ко­мер­ци­јал­не уре­ђа­је, укљу­чу­ју­ћи но­ви iP­ho­ne 4S.

ГЛОНАСС (Глобални навигациони сателитски систем) је позициони систем Ваздушно-космичке одбране Русије и тренутно представља једину алтернативу америчком систему GPS. Прошле године су последњи ГЛОНАСС сателити неопходни за комплетирање система послати у орбиту.

Од 2001. до 2011. Русија је на ГЛОНАСС потрошила 107 милијарди рубаља (око 4 милијарде долара), и планира се да се од 2012. до 2020. издвоји 347 милијарди рубаља (преко 11 милијарди долара).

Највећи део ове суме (преко 280 милијарди рубаља) отићи ће на одржавање сателитске констелације: планирано је лансирање 13 сателита „Глонасс-М“ (основног типа) и 22 нова сателита типа „Глонасс-К“. Нови сателити имају дужи животни век него претходне верзије: сваки „Глонасс-М“ ће радити седам година уместо две-три, колико су трајале раније верзије, док ће „Глонасс-К“ апарати служити и по 10 година. Такође, нови сателити ће значајно повећати прецизност позиционирања.

Други важан део система који значајно повећава његову тачност су тзв. земаљске станице за диференцијалну корекцију и три сателита предајника на геостационарној орбити. Овај допунски комплекс повећава тачност позиционирања изоштравајући рачун помоћу допунских информација. Земаљске станице прикупљају податке о локацијама основних ГЛОНАСС сателита и преко сателита предајника преносе податке крајњим корисницима. Додатни подаци увећавају прецизност позиционирања на само неколико десетина центиметара. ГЛОНАСС је већ прецизнији од GPS-а на северним географским ширинама. До 2020. општа прецизност позиционирања износиће 0,6 метара или мање, што је боље од садашњих 0,7 метара које обезбеђује амерички систем.

Тренутно се гради 16 земаљских станица на територији Русије и две на Антарктику, у руским базама Белингсхаузен и Новолазаревска. Планиран је и низ нових станица на огромној територији од Бразила до Индонезије, које ће омогућити да ГЛОНАСС покрије целу јужну хемисферу, где GPS тренутно нема алтернативу.

Када је реч о ГЛОНАСС-у, треба разумети да је овај систем, као и амерички GPS, првобитно био дизајниран за војне потребе. Систем је дуго био прилагођаван искључиво војсци, а разговори о комерцијалној употреби почели су тек пре неколико година.

Ракета носач „Протон-М“ са узлеће са космодрома „Бајконур“ у Казахстану. Извор: ИТАР-ТАСС.

Први комерцијални уређаји који подржавају ГЛОНАСС појавили су се 2010. Од 2011. ГЛОНАСС је подржан на iPhone моделима, почевши од iPhone 4S. Финансијски ефекти ове примене су веома обећавајући. Према прелиминарним проценама, навигациони оператер „НИС ГЛОНАСС“ зарадио је 3,3 милијарде рубаља у 2011. години, што је 4,5 пута више него током 2010.

„Од ове године ће на развој ГЛОНАСС-а утицати и регионални програми. Они су већ усвојени у 15 чланица Руске Федерације и у току је опремање свих врста превозних средстава новим навигационим и телекомуникационим уређајима“, каже генерални директор „НИС ГЛОНАСС“, Александар Гурко.

Следећа етапа примене почеће када систем постане још прецизнији. Када тачност позиционирања дође до једног метра, ГЛОНАСС ће се користити за надгледање стања великих грађевина подложним осцилацијама, као што су мостови и небодери. Прецизан навигациони систем у стању је да открије неправилне осцилације таквих грађевина и да упозори на потенцијалну опасност. На пример, уређаји који користе сигнале са оба постојећа система биће инсталирани на нови висећи мост дуг 2,1 километара који је недавно у Владивостоку, на руском Далеком Истоку, завршен за самит Организације за азијско-тихоокеанску економску сарадњу (који ће се одржати у септембру 2012).

Коначно, систем ће омогућити још два пројекта од стратешког значаја за Русију и њене оружане снаге: масовну производњу муниције која користи сателитску навигацију и развој јединственог тактичког система.

Росијскаја газета. Сва права задржана.