Русија је изгубила поверење у Европу

Ве­ћи­на ру­ских по­ли­тич­ких ана­ли­ти­ча­ра сла­же се да Евро­пу че­ка­ју те­шка вре­ме­на. Кри­за је по­кре­ну­ла до са­да не­ви­ђе­ни та­лас на­ци­о­нал­ног его­и­зма у Европ­ској уни­ји, у ко­ме све уче­сни­ке за­ни­ма са­мо лич­на до­бро­бит. Не­мач­ко-фран­цу­ска али­јан­са не­ма до­вољ­но мо­ћи да спа­се еко­но­ми­ју це­ле Евро­пе. Без об­зи­ра на то да ли ће Евро­па по­ста­ти ла­ба­ва струк­ту­ра у ко­јој би чла­ни­ца­ма би­ло до­зво­ље­но да уче­ству­ју са­мо у про­гра­ми­ма ко­ји им се до­па­да­ју, или ће се, на­про­тив, упра­вља­ње Уни­јом још ви­ше цен­тра­ли­зо­ва­ти, Ру­си­ја ће мо­ра­ти да пре­и­спи­та сво­је од­но­се са том ор­га­ни­за­ци­јом. Не­дав­на уче­шћа ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ру­си­је Сер­ге­ја Ла­вро­ва на ме­ђу­на­род­ној кон­фе­рен­ци­ји о Ав­га­ни­ста­ну у Бо­ну, на кон­фе­рен­ци­ји ОЕБС-а у Вилњу­су и на са­ми­ту Ру­си­је и НА­ТО-а у Бри­се­лу, по­ка­за­ла су да се парт­нер­ски од­но­си Ру­си­је и ЕУ на­ла­зе у озбиљ­ној кри­зи. По­ку­ша­ји Мо­скве да за­шти­ти сво­је стра­те­шке ин­те­ре­се иза­зи­ва­ју отво­ре­но про­ти­вље­ње чла­ни­ца ЕУ ко­је не же­ле да те ин­те­ре­се узи­му у об­зир. Евро­пља­ни се у сво­јим по­ли­тич­ким од­лу­ка­ма пре све­га осла­ња­ју на по­зи­ци­ју Ва­шинг­то­на. Прин­цип „што је до­бро за Аме­ри­ку до­бро је и за Евро­пу“ при­мет­но је до­ми­ни­рао на свим су­сре­ти­ма на ко­ји­ма је Ла­вров уче­ство­вао.

Сла­бље­ње Евро­пе и ње­но по­сте­пе­но са­мо­у­ки­да­ње као не­за­ви­сног игра­ча на ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни до­ве­ло је до то­га да Мо­сква ви­ше па­жње обра­ћа на то шта се де­ша­ва у Ва­шинг­то­ну. Та­ква стра­те­ги­ја отво­ре­но је увре­ди­ла тра­ди­ци­о­нал­не парт­не­ре Ру­си­је у Евро­пи. Ипак, спу­та­не европ­ском ди­сци­пли­ном, ове зе­мље не мо­гу Ру­си­ји ни­шта да по­ну­де. Је­ди­ни про­је­кат по­мо­ћу ко­га су Ру­си­ја и Евро­па мо­гле да по­ста­ну пра­ви стра­те­шки парт­не­ри на не­ко­ли­ко де­це­ни­ја био је европ­ски си­стем про­ти­вра­кет­не од­бра­не. Ме­ђу­тим, под при­ти­ском Ва­шинг­то­на, Евро­пља­ни су од­би­ли да по овом пи­та­њу са­ра­ђу­ју са Мо­сквом.

Кри­за по­ве­ре­ња из­ме­ђу Евро­пе и Ру­си­је је очи­глед­на и нај­ве­ро­ват­ни­је ће на­ста­ви­ти да се про­ду­бљу­је. Од­су­ство на­прет­ка по кључ­ним пи­та­њи­ма ва­жним за без­бед­ност Ру­си­је не­ми­нов­но ће до­ве­сти до сла­бље­ња са­рад­ње на свим дру­гим по­љи­ма.

Ипак, сце­на­рио у ко­ме би се Евро­па од стра­те­шког парт­не­ра Мо­скве пре­тво­ри­ла у ње­ног по­тен­ци­јал­ног не­при­ја­те­ља из­гле­да ма­ло ве­ро­ват­но. Основ­ни „ко­ло­се­ци“ — бор­ба про­тив те­ро­ри­зма и тр­го­ви­не дро­гом, про­ток ро­бе у Ав­га­ни­стан — не­ће би­ти ре­ви­ди­ра­ни. Ру­си­ја ће шти­ти­ти сво­је ге­о­по­ли­тич­ке ин­те­ре­се, али ће се пре све­га кон­цен­три­са­ти на ре­ги­о­не ко­је сма­тра тра­ди­ци­о­нал­ним зо­на­ма свог ути­ца­ја. Исто­вре­ме­но, Мо­сква ће са САД ра­ди­ти на из­на­ла­же­њу за­јед­нич­ког је­зи­ка по пи­та­њу оп­штих нор­ми по­на­ша­ња на свет­ској сце­ни. О овом пи­та­њу ви­ше не­ма сми­сла по­себ­но раз­го­ва­ра­ти са ЕУ.

Не тре­ба за­не­ма­ри­ти ни чи­ње­ни­цу да ће ру­ски би­знис ви­де­ти сво­ју при­ли­ку у еко­ном­ском сла­бље­њу ЕУ. Без об­зи­ра на не­по­вољ­ну по­ли­тич­ку кли­му, ру­ске ин­ве­сти­ци­је у Евро­пи ће се ши­ри­ти. На при­мер, не­дав­ни по­ли­тич­ки спор Ру­си­је и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је ни­је до­вео до сма­њи­ва­ња еко­ном­ске са­рад­ње из­ме­ђу две зе­мље.

Кључ­на од­лу­ка ко­ја би мо­гла да по­вра­ти по­ве­ре­ње Ру­си­је у об­но­вље­ну ЕУ био би до­го­вор о европ­ској про­тив­ра­кет­ној од­бра­ни. За­пад од­би­ја да при­ли­ком по­ста­вља­ња про­ти­вра­кет­ног шти­та пру­жи Ру­си­ји прав­но оба­ве­зу­ју­ће без­бед­но­сне га­ран­ци­је. Мо­сква сма­тра да то угро­жа­ва ње­не стра­те­шке ин­те­ре­се. Ако се то­ком са­ми­та НА­ТО-а у Чи­ка­гу кра­јем ма­ја ове го­ди­не Евро­пља­ни сло­же са ад­ми­ни­стра­ци­јом САД око га­ран­ци­ја за Мо­скву или ба­рем усво­је план за им­пле­мен­та­ци­ју та­квих га­ран­ци­ја, то би мо­гла да бу­де по­ла­зна тач­ка и за дру­ге за­јед­нич­ке ру­ско-европ­ске про­јек­те.

Још је­дан по­зи­ти­ван ко­рак мо­гао би да бу­де и укљу­чи­ва­ње Ру­си­је у ре­ша­ва­ње еко­ном­ских про­бле­ма ЕУ. Евро­па ће мо­ра­ти да се од­рек­не ве­штач­ки одр­жа­ва­ног стра­ха да „Ру­си до­ла­зе“. Про­цес ин­те­гра­ци­је Ру­си­је у еко­но­ми­ју об­но­вље­не Европ­ске уни­је омо­гу­ћи ће обе­ма стра­на­ма да пре­ва­зи­ђу уза­јам­но не­по­ве­ре­ње и су­штин­ски уве­ћа­ти број „ко­ло­се­ка“ на ко­ји­ма Мо­сква и Бри­сел мо­гу успе­шно да са­ра­ђу­ју у бу­дућ­но­сти.

Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције и модератор Дискусионог клуба „Росијске газете“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.