Руски специјалитети и даље ретки на Западу

Многе руске прехрамбене производе, као на пример квас, освежава­јући напитак од хлеба, није лако наћи у ЕУ.

Многе руске прехрамбене производе, као на пример квас, освежава­јући напитак од хлеба, није лако наћи у ЕУ.

Мање од 1% хране на свет­ском тржишту потиче из Ру­сије. Ипак, руски произво­ђа­чи имају амбициозне пла­­но­­ве да представе своју ро­бу западним купцима.

Многим Русима који живе у иностранству безнадежно недостају рјаженка, творог и пељмени, традиционална храна већине Руса, готово потпуно непозната на Западу. По правилу, овакви производи су у иностранству доступни само у специјализованим продавницама. Притом је храна која се на Западу продаје као „руска“ често произведена ван Русије.

Постоји још много популарних руских намирница које практично не постоје ван граница бившег Совјетског Савеза. „На међународном тржишту традиционално постоји велика потражња за руским житарицама. Ипак, напори да на страном тржишту промовишемо наше домаће прехрамбене производе још увек не дају задовољавајуће резултате“, каже председник Руске националне уније извозника Дмитриј Булатов.

Иако је извоз руске хране порастао са 1,5 (2001) на 7,1 милијарди долара (2011), ова бројка је и даље мала. Највећи део тих извезених производа се прода у бившим совјетским републикама, док у ЕУ и остале земље одлази тек трећина. То што бивше совјетске републике остају највећи купци руске хране није изненађујуће, будући да су више деценија биле део једног хомогеног тржишта. Само је мали број руских произвођача хране успео да извезе своје производе у ЕУ или САД. На пример, руска вина која производе компаније „Фанагорија“ и „Абрау-Дјурсо“ извозе се у Велику Британију, пиво „Балтика“ из Санкт Петербурга омиљено је у Данској, кондиторски производи фабрике „Ударница“ добро се продају у Норвешкој, а слаткиши и чоколаде „Белогорја“ са југа Русије одлазе у Финску.

„У Русији постоје необични прехрамбени производи који се не производе нигде више у свету и који би могли да буду конкурентни на светском тржишту“, каже Булатов. „На пример, прехрамбена компанија ‘Пава’ производи посебну врсту пшенице, звану ‘житница’, која има јединствен нутритивни састав. Ту је и један од највећих руских произвођача безалкохолних пића и млечних производа, ‘Вим Бил Дан’, који има велике планове око извоза хране за бебе.“

Још једна тешкоћа која стоји на путу шире продаје руске хране на Западу јесте и чињеница да су називи производа често тешки за изговор и памћење, као на пример „прјаник“ и „рјаженка“. „Наш главни задатак је да помогнемо руским произвођачима да схвате инострано тржиште и његове прописе“, додаје Булатов. „Такође, морамо наставити да са нашим садашњим и потенцијалним увозницима преговарамо о усклађивању наших прехрамбених прописа са њиховим увозним правилима.“

Извозници се жале и на недовољну подршку државе. „Недавно је објављена листа производних делатности које наша земља намерава да субвенционише, али прехрамбена индустрија нажалост није поменута“, каже Булатов.

Ипак, према речима Дмитрија Бобкова, представника за медије руског Министарства пољопривреде, питању извоза биће у будућности посвећена највећа пажња имајући у виду садашњи раст пољопривредне производње у Русији. Према његовим речима, „даље јачање домаће пољопривредне производње је кључно за руски извозни потенцијал“.

У међувремену, риба, пшеница и алкохолна пића и даље остају најуноснији извозни прехрамбени артикли Русије. На пример, вотка „Руски стандард“ успешно се продаје у преко 70 земаља света.

Што се тиче осталих прехрамбених производа произведених у Русији, највећи део ће, барем још неко време, трошити локално становништво, оно из Русије и бивших совјетских република.

Росијскаја газета. Сва права задржана.