Српски легионари у кошмару под обручем

Фи­ја­ско у фи­на­лу Евро­ли­ге 2011/12 пред­став­ља један од нај­тра­гич­ни­јих по­ра­за у исто­ри­ји „ЦСКА“. „Ар­меј­ци“ су ис­пу­сти­ли по­бе­ду против „Олим­пи­ја­ко­са“, иако су пред крај тре­ћег де­ла во­ди­ли са чак 19 по­е­на. Ко­на­чан ре­зул­тат: 61:62.

То­ком пр­ва три де­ла „црвено-плави“ су игра­ли увер­љи­во као и на це­лом так­ми­че­њу. У дру­гом де­лу за­си­јао је срп­ски плеј­меј­кер Ми­лош Те­о­до­сић, дав­ши чак три по­гот­ка уза­стоп­но из ве­ли­ке да­љи­не. Ипак, у по­след­њој че­твр­ти­ни ме­ча де­си­ло се не­што нео­бја­шњи­во: због чи­та­вог ни­за про­ма­ша­ја и гре­ша­ка Те­о­до­си­ћа, Кр­сти­ћа, Ши­шка­у­ска­са и Ки­ри­лен­ка, „ЦСКА“ је из­гу­био по­бе­ду ко­ја му је би­ла на до­хват ру­ке и усту­пио је „Олим­пи­ја­ко­су“ Ду­ша­на Ив­ко­ви­ћа.

„Од кра­ја дру­ге че­твр­ти­не по­че­ли смо да гу­би­мо кон­тро­лу над игром“, при­знао је ле­тон­ски тре­нер „ЦСКА“ Јо­нас Ка­зла­у­скас. „Ве­ро­ват­но су мом­ци по­ми­сли­ли да им је по­бе­да већ у ру­ка­ма, да је све већ го­то­во. Кра­јем утак­ми­це ре­а­ли­зо­ва­ли смо са­мо два од шест сло­бод­них ба­ца­ња. Пот­пу­но је не­схва­тљи­во да се то до­го­ди ис­ку­сним игра­чи­ма. Пре­у­зимам сву кри­ви­цу на се­бе. Ка­да тим во­ди са та­ко ве­ли­ком раз­ли­ком, тре­нер не­ма пра­во да до­пу­сти по­раз.“

Во­ђа „ЦСКА“ Ан­дреј Ки­ри­лен­ко, ко­ји је не­по­сред­но пред фи­нал­ну утак­ми­цу до­био на­гра­ду за најко­ри­сни­јег игра­ча Евро­ли­ге, ни­је скри­вао сво­је огром­но раз­о­ча­ра­ње: „Ово је ве­ро­ват­но нај­у­вре­дљи­ви­ји по­раз у мо­јој ка­ри­је­ри. Огор­че­ни смо и жао ми је на­ших на­ви­ја­ча. ‘Олим­пи­ја­кос’ се није пре­да­о ни ка­да је има­о за­о­ста­так од 19 по­е­на. Ски­дам ка­пу пред таквим противником.“

Ду­шан Ив­ко­вић је ре­као да је ве­о­ма за­хва­лан Ва­си­ли­су Спа­ну­ли­су, ко­ји је пред­во­дио тим то­ком те­шког пе­ри­о­да игре: „Од­лич­но је ра­дио у од­бра­ни, а у на­па­ду је ишао на ком­би­на­ци­је, не ми­сле­ћи са­мо на се­бе. Има­ли смо сре­ће што у ти­му има­мо та­квог игра­ча, пра­вог ли­де­ра. Ипак, не мо­гу да не по­хва­лим и све оста­ле. То је на­ша за­јед­нич­ка по­бе­да.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.