Кавказ: место древних традиција и компликоване историје

Планине

Кавказ је заправо планински систем; регион са таквим називом не постоји у Руској Федерацији. Кавкаске планине се протежу од Црног мора до Каспијског језера и фактички раздвајају Русију и Блиски Исток. Највећи врхови су Елбрус (5600 метара) и Казбек (5000 метара). Ове планине се не могу назвати младима и временом су се „поравнале“. Овде практично нема земљотреса и нема живих вулкана. Кавказ је кроз сва времена био важно одредиште не само руских туриста него и научника: геолога, глациолога, геофизичара и географа.

Снег

Многи врхови су увек покривени снегом. Ипак, најбоље је скијати се и бавити се сноубордингом током зиме. Мало ко је спреман да се пење на висину од 5000 метара да би видео снег у току лета. Такође, на таквим висинама нема ни стаза.

Рат

Готово да нема периода историје у коме се на Кавказу нису водили ратови. То је стратешки веома важна област зато што обухвата уско копно између Црног мора и Каспијског језера и представља један од два пута којима се копном из Европе може доћи до Блиског Истока. Пред трговцима је увек био избор: да ризикују и плове морем, да путују преко Балканског полуострва и Турске, или да се запуте - преко Кавказа. Током своје историје Кавказ је био део Руске Империје, Кримског Каната, Османске Империје, Персије, или се, пак, састојао од мноштва независних држава. Током целог 19. века на територији Кавказа водиле су се борбе за излаз на Каспијско језеро. Једино у совјетско време није било никаквих конфликата. Неки историчари тврде да је то резултат правилне националне политике СССР-а, док су други, насупрот њима, уверени да је мир владао зато што социјалистички режим кавкасцима „није давао да подигну главу“, што је и довело до изузетно напете ситуације одмах после распада СССР-а.

Џигит

Џигити су највештији јахачи на Кавказу. Вештина „џигитовка“ значи виртуозно управљање коњем и извођење разних акробација у пуном трку. „Џигитовка“ је пренета у Европу и САД почетком 20. века, и по њеном обрасцу су настали акробатски јахачки стилови названи „вестерн“ и „козачко пребацивање“ („Cossack vaulting“).

Горштаци

У Русији постоје само два региона у којима живе народи горштачког типа: Кавказ и Алтај. Горштаци су независни и темпераментни људи који имају сопствена схватања морала, моралности и части, и који се чврсто држе својих животних принципа. На пример, за горштака је незамисливо да увреди жену, а ако неко у присуству горштака дозволи себи да са непоштовањем говори о лепшем полу (нарочито о рођаки), за горштака је питање части да натера човека да повуче своје речи или да га „научи памети“. Породична структура је углавном патријархална. Омладина беспоговорно слуша старије, а жене мушкарце. Међутим, лепши пол у потпуности управља кућним пословима: када се ради о уређењу дома или дочекивању гостију, мишљење мушкараца се једноставно не узима у обзир.

Ислам

Кавказ је један од малобројних региона Русије где је ислам доминантна религија. Ова чињеница је много пута служила као повод за конфликте, укључујући и оружане.

Кухиња

Без обзира на то што је Кавказ релативно мала територија, његова кухиња је јединствена и постала је једна од најутицајнијих у Русији. За њу је карактеристична велика количина зачинског биља и паприке.

Шашљик веома подсећа на то што у Србији називају ражњићи: маринирано месо на металним шипчицама (које се на Каквазу називају „шампури“) припремљено на отвореној ватри. У класичној варијанти, шашљик се обавезно прави од јагњетине, али данас се спрема и од свињетине, говедине, пилетине, па чак и рибе.

Хачапури је хлеб печен са сиром. Постоји много врста хачапурија, а најраспрострањенији су класични (са сиром унутра), на аџарски начин („чамчић“ са сиром и јајетом у средини) и на имеритински начин (два слоја сира, унутра и одозго).

Сациви је јело од пилетине динстане у сосу од ораха и нара. У класичној варијанти ово јело се служи хладно.

Мамалига је каша од кукурузног брашна са белим сиром. У неким регионима се ова каша спрема тако густа да је секу ножем и једу рукама. Упућени у српску кухињу ће у овоме препознати - качамак.

Лобио је кувани пасуљ са сосом од ораха и много зачина.

Ткемали је кисело-слатки сос од дивљих шљива. Постоје црвена и зелена варијанта.

Аџика је зачин познат и као „абхаска со“. Ипак, аџика није само со: овај изузетно јак и слан зачин црвене боје састоји се од соли, алеве паприке, коријандера, мирођије и першуна.

Долма је јело од млевеног меса са биљем, умотаног у листове винове лозе и динстаног у сопственом соку. Тешко је не приметити сличност са - сармом.

Харчо је јака и масна супа од јагњећих костију.

Гостопримство

Ово је посебна црта карактера кавкаских горштака. У целом свету постоји традиција дочекивања гостију, али овде им се придаје изузетна пажња. Ако долази гост, биће нахрањен најбољим што има у кући, чак и ако то буде последња овца или последњи килограм брашна.

Одмор

Чим је Кавказ ушао у састав Русије постао је и место за одмор, у почетку само за племство, а касније и за све слојеве становништва. Русија је хладна земља, а Кавказ је најјужнија и најтоплија област. Поред континенталне климе европског дела Русије и оштре континенталне, субполарне и поларне климе Сибира и руског Далеког Истока, суптропски климатски појас Кавказа представља прави рај за оне који не могу да приуште даља путовања. На том малом простору постоје најразноврсније могућности за одмор: два мора, планине, долине, добра кухиња... Једино што недостаје је добра инфраструктура. За сада овде нема много хотела, путева, скијашких стаза и уређених плажа. Међутим, локалне власти обећавају да ће у најскорије време решити те проблеме. Осим гувернера области и република из тог дела Русије, овим питањем се занимају и организације „Бање Северног Кавказа“ и „Удружење за развој Северног Кавказа“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.