Едуард Стрељцов, совјетски Пеле у гулагу

Био је легенда још за живота, један од првих спортских бунтовника. Прошао је дуг пут од државног тима СССР-а до принудног рада у Сибиру. На себе је навукао толики бес да чак ни огромна популарност није успела да га спасе од гулага.

Ударац петом и фудбалско чаробњаштво омогућили су му да преживи седам година у сибирском гулагу. Гол који је дао Семак, везни играч „Зенита“ из Санкт Петербурга (који је омогућио победу од 3:2 над „Портом“ у првој утакмици квалификационог дуела Лиге шампиона) још увек је у Русији познат као „ударац Стрељцова“. Назив овог виртуозног ударца један је од најлепших споменика једном од највећих руских фудбалера свих времена, уз Лава Јашина и Николаја Старостина.

Таленат Едуарда Стрељцова је великим делом остао неискоришћен, делимично због сукоба са Кремљом, делимично због раскалашног животног стила пуном плавуша, вотке и дивљих забава. Био је Џорџ Бест пре Џорџа Беста, не баш најбољи узор за пролетаријат. Стрељцов је био млада звезда фудбалског неба. Рођен 1937, са само седамнаест година добио је надимак „торпедо из Москве“. Већ 1956, предводио је СССР до златне медаље на Олимпијским играма у Мелбурну, мада није играо у самом финалу против Југославије.

Његов сан да укрсти копља са узлазећом звездом, Пелеом, на Светском првенству у Шведској 1958. није се остварио: совјетска власт није хтела да трпи његову дрскост и одбијање да приступи московском „Динаму“, клубу КГБ-а, и армијском клубу „ЦСКА“. Ово бунтовништво и наводно силовање једне девојке током забаве у Кремљу одвели су га у сибирске затворе.

Да ствар буде још гора, млади Едуард је пре тога наводно одбио да се ожени кћерком Јекатерине Фурцеве, утицајног партијског чиновника и једине жене чланице Политбироа. На себе је навукао толики бес да чак ни огромна популарност није успела да га спасе од гулага. Током истраге, полиција га је наводно натерала да потпише изјаву о кривици уз гаранцију да ће, ако то уради, бити враћен у државни тим СССР-а који се спремао за Светско првенство. То је била замка.

Осуђен је на дванаест година. Одслужио је седам, уз тежак принудни рад и доста фудбала. Опстао је опчињавајући строге затворске чиновнике својом магијом.

На Светском првенству које је у Шведској почело без њега, домаћин је рано елиминисао СССР и тако се осветио за понижавајући пораз од 6:0 који је претрпео од СССР-а две године раније, када је за репрезентацију играо и Стрељцов.

Након кошмара гулага, Стрељцов се вратио у Москву и почео да игра за „Торпедо“. Међутим, његов таленат је полако копнео под налетима бола, подсетника на сибирске мразеве.

Освојио је првенство СССР-а 1965, годину дана касније играо у Купу шампиона против „Интера“. Постигао је 24 гола у 38 утакмица. Све до смрти 1990. прогониле су га затворске успомене. Умро је у 53. години од рака грла, вероватно проузрокованог лошим радним условима. Његов стари тим посветио му је стадион који и данас носи његово име.

На том стадиону је 22. маја 2012, под руководством Холанђанина Дика Адвоката, тренирала „Зборнаја” (фудбалска репрезентација Русије), која се сада спрема за Европско првенство у Пољској и Украјини.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“