Нуклеарни центар у Сарову: од Цар бомбе до суперласера и суперкомпјутера

Макете совјетских нуклеарних бомби у Музеју нуклеарног оружја у Сарову. Извор: AFP.

Макете совјетских нуклеарних бомби у Музеју нуклеарног оружја у Сарову. Извор: AFP.

У Сарову, који је у време Совјетског Савеза био супертајни затворени град Арзамас-16, почиње да се гради ласерски уређај „УФЛ-2М“, који треба да оствари нови пробој у истраживању могућег добијања комерцијално исплативе енергије из нуклеарне фузије.

Изградња новог суперласера коштаће 45 милијарди рубаља (око 1,5 милијарди долара). Комплекс у оквиру кога ће ласер радити и који ће бити смештен ван строго чуваних граница затвореног града, имаће ширину два фудбалска терена и висину десетоспратнице.

Како је за „Руску реч“ изјавио руководилац Руског федералног нуклеарног центра за експерименталну физику, академик Радиј Иљкајев, снага новог ласерског уређаја биће 2,8 мегаџула, што је више од сличног уређаја у САД и новог ласера који се тренутно гради у Француској. „Научни комплекс који правимо око новог ласера намењен је експерименте везане за термонуклеарну фузију. Могуће примене су и одбрамбене, али и цивилне. Због тога је већ избор локације морао да буде такав да не омете могуће учешће страних стручњака“, изјавио је Иљкајев.

Десет затворених нуклеарних градова Русије

Осим Сарова и Снежинска у Русији има још осам затворених „нуклеарних градова“, тј. затворених административно-територијалних јединица у којима су концентрисане научно-истраживачке, конструкторске и производне организације везане са развојем, истраживањима и производњом нуклеарног оружја и система неопходним за његово функционисање, као и предузећа за обогаћивање урана, индустријску производњу радиоактивних изотопа и руковање нуклеарним горивом и другим високорадиоактивним материјалима. Ови градови нису постојали на географским картама у време Совјетског Савеза. У таквим градовима, које споља и изнутра строго чува војска, живи, ради, учи, гради куће, ствара породице и подиже децу више од пола милиона грађана Русије. Доћи у неки од ових градова у госте могуће је само уз специјалну дозволу. Ограничење важи и за странце и за све руске грађане који живе ван граница затворених градова.

Овде, у супертајном граду Арзамас-16, који за време Совјетског Савеза није постајао на карти, 50-их година 20. века развијена је најјача термонуклеарна (хидрогенска) бомба на свету, позната као „Цар бомба“. Пројектом је руководио славни академик Андреј Сахаров. Многи сматрају детонацију ове бомбе на арктичком острву Нова Земља 1961. године критичном тачком Хладног рата.

Данас се научници из Сарова баве одржавањем нуклеарног арсенала Русије и његовом безбедношћу. Овде се разрађује ново оружје високе прецизности и воде се истраживања за мирну примену нуклеарне енергије. У нуклеарном центру ради више од 18 хиљада стручњака: физичара и математичара, инжењера и програмера.

Нова ера развоја нуклеарног потенцијала Русије почела је у Сарову када су у граду ове године почели да развијају и суперкомпјутере за нуклеарно оружје и компјутере за цивилну примену, као и сав неопходан софтвер. Истовремено се усавршавају методе компјутерског моделирања. Према речима Сергеја Киријенка, директора државне корпорације „Росатом“, која под својом контролом има целокупну нуклеарну индустрију Русије, овај продор је од изузетне важности за развој одбрамбене моћи Русије, као и за статус затворених градова. „Укупан капацитет суперкомпјутера у два државна нуклеарна центра, у Сарову и Снежинску, износио је 2011. године 2 петафлопса и може се упоредити са процесорском снагом која стоји иза нуклеарног оружја у САД“, изјавио је Киријенко.

Центар у Сарову планира да до 2020. године повећа своје процесорске капацитете на 1 егзафлопс. За сада нуклеарни центар покреће и комерцијалну производњу суперкомпјутера. Пошто је из буџета добио средства у висини од 1,6 милијарди рубаља, центар планира да у најскорије време направи 30 машина. Цена једног компјутера од 1 терафлопса износи око 2 милиона рубаља (око 62 хиљаде долара).

Росијскаја газета. Сва права задржана.