Сколково: сусрет науке и инвестиција

У Сколкову велике компаније треба да пронађу младе стручњаке, истраживачи са идејама инвеститоре, а инвеститори - нове перспективне идеје.

Иноград Сколково ће бити изграђен близу истоименог села, два километра западно од Московске кружне магистрале (МКАД). На 370 хектара (у будућности можда и више) живеће и радиће око 40 хиљада људи. У граду ће постојати пет сектора, посвећених биотехнологији, енергетици, информатици, космичким и нуклеарним технологијама.

Иновациони град Сколково (оваква врста насеља је у Русији позната под називом „иноград“) спада у пројекте које друштво прихвата тек када прође извесно време од оснивања. Сколково је замишљено као место где се сусрећу научници, инвеститори и предузетници. У предузетнике се не рачунају само бизнисмени него и млади истраживачи. Сколкову су стога намењене три улоге: подршка руској научној заједници, привлачење страних инвестиција и стварање конкурентне средине у области високих технологија.

„Наш основни задатак је да створимо најповољније могуће услове за рад. Обично се сматра да је наш иноград окренут пре свега младим компанијама са кратком тржишном историјом (тзв. старт-ап компанијама), али то није тачно. Наш циљ је да у Сколкову омогућимо стално кружење идеја како би свако пронашао оно због чега је дошао: велике компаније - младе стручњаке, истраживачи са идејама - инвеститоре, инвеститори - нове перспективне идеје, и тако даље“, каже Роман Романовски, директор за специјалне пројекте Фонда Сколково.

Створити овакав циклус у Русији није нимало једноставан задатак зато што је један од најважнијих елемената тог циклуса психолошке природе. Наиме, потребно је код руских научника развити способност за бизнис и одучити их од тога да се ове способности стиде. У Совјетској Русији се дуго сматрало недостојним зарађивати на научним открићима и да, у складу са тим, правом научнику новац није потребан. Ипак, ова модерна инкарнација идеје старих грчких филозофа, која је несумњиво позитивно утицала на многе области где је истраживачка креативност неопходна и дала слободу руским научницима да раде неспутани комерцијалним обавезама, довела је и до пропасти многих научних установа после распада СССР-а. Финансирање науке је у постсовјетско време знатно смањено, а како да добију новац из других извора уместо од државе - томе истраживаче нико није учио.

Иако је „Сколково“ државни пројекат, финансијска улога Владе је релативно мала. Према речима потпредседника Фонда Сколково, Станислава Наумова, средства из буџета се минимално користе, пре свега да би се Фонд одржао док не дођу први већи приходи од реализованих пројеката. Према његовим речима, први добици нису далеко: за седам, највише осам година руској влади биће враћена сва уложена средства. Целокупан буџет за изградњу иновационог центра (грађевински радови, научна инфраструктура, суфинансирање иновационих пројеката) процењен је, по речима Наумова, на милијарду долара годишње. Држава ће обезбедити око две трећине те суме.

Како сада стоје ствари, инвестициони потенцијал Сколкова расте. Према речима председника Фонда, Виктора Векселберга, у инограду је у овом тренутку присутно око 600 компанија, од којих 20 има статус кључних партнера. Међу њима су и међународни гиганти IBM, CISCO, Siemens, Nokia и други. За све њих у инограду су на снази специјалне пореске олакшице. Осим међународних компанија, Сколково шири мрежу партнера и у међународној научној заједници: један од последњих постао је Масачусетски технолошки институт (MIT) из САД. Све ово су кораци ка реализацији основне идеје: да се руски истраживачи повежу са компанијама које могу да уложе новац у њихове идеје, а да иностране старт-ап компаније пренесу искуство својим колегама из Русије.

„Све ово је урађено у прави час“, каже представник једног од партнера Сколкова, потпредседник „Ериксона“ за сарадњу са државним органима, Михаил Подопригалов. „Раније се много причало о томе да треба развијати привреду, учинити извоз разноврснијим, а сада имамо простор, екосистем у коме је то могуће остварити. Сколково је важан камен темељац. Мислим да ће увек бити оних који ће рећи да је то могло да се уради другачије и боље. Једноставно треба разумети да је, узевши у обзир величину задатка који Сколково решава, за сада тешко говорити шта се исплатило, а шта није.“ 

 „У томе и јесте основни проблем Сколкова“, мишљење је финансијског аналитичара компаније РБК, Тимофеја Шацкиха. „Док се не реализује први пројекат, у свести већине Руса иноград ће остати само још једна велика замисао Владе. Људи не посматрају Сколково као научну него као политичку институцију, чија је сврха само да створи позитиван имиџ. Све док не буде представљен први комерцијални производ чија се идеја родила баш у инограду, то мишљење се неће променити.“

Ипак, потпредседник Фонда, Станислав Наумов, тврди да је позитиван имиџ могуће изградити и пре успешног завршетка неког пројекта: популаризацијом инограда у сарадњи са информативним кућама и путем разних магазина, цртаних и документарних филмова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.