Младе руске муслимане привлачи Косово

Студенти Државног универзитета Махачкале. Извор: Јуриј Козирев.

Студенти Државног универзитета Махачкале. Извор: Јуриј Козирев.

Муслимани из Русије, пре свега са Северног Кавказа, све чешће се опредељују за „евроисламско“ образовање које им нуди велики број разноврсних верских школа са Косова. Руска администрација је више пута изражавала забринутост због одласка младих руских држављана у иностране исламске образовне центре.

„Евроислам је појам на који се све чешће позивају муслимани Северног Кавказа, пре свега из Дагестана, који желе да стекну религијско образовање у иностранству. Ова сложеница изражава њихове аспирације и однос према политичкој ситуацији у арапским земљама. Наиме, арапски свет, некадашњи омиљени образовни избор дагестанске омладине, све је мање стабилан. Они који се након образовања у арапском свету врате на Кавказ врло често завршавају на разним списковима“ или постају дисиденти у очима неких сународника. Ове појаве су толико очигледне да их више нико не сме игнорисати. Исламска омладина руског Кавказа све више даје предност образовању у исламским центрима ван арапског света, пре свега у Европи.

У том смислу постаје све популарније Косово, територија чији се исламски карактер све више и јаче обликује. Тачан број студената из севернокавкаских република који се школују у духовним центрима на Косову и у другим деловима Европе за сада је немогуће одредити. Центар за проучавање ислама Северног Кавказа ради на томе и ускоро би требало да се појаве први статистички оријентири.

Велики број младих људи који одлазе на студије у исламске центре у Европи никада се не врате у домовину. На пример, Дагестанац Физули је након завршетка световног факултета у Дагестану отпутовао у Албанију и, стекавши исламско образовање, преселио се у Франкфурт на Мајни (Немачка), где је успешно искористио свој потенцијал у тамошњој турској заједници. Каже да не размишља о повратку. Сличних примера има много.

Што се тиче Косова, на тој територији се може добити образовање везано за најразличитије правце ислама: постоје школе које заступају салафијску, суфијску, па чак и шиитску доктрину. На пример, група севернокавкаских студената који се школују у Исламском центру у Подујеву следбеници су традиционалног ислама и учења локалног суфијског шеика Мухамеда Хоџе. Тај познати косовски проповедник је први на постјугословенском простору започео рад усмерен на повећавање утицаја шазилијског и кадиријског тариката (суфијских редова); њихова учења су веома популарна и на североисточном Кавказу.

У другом косовском граду, Призрену, који је међу руским муслиманима познат као град минарета због великог броја џамија, функционише неколико образовних установа салафијског типа у којима такође има студената са Северног Кавказа. Салафизам је на том простору почео да се учвршћује након што је почео озбиљнији сукоб косовских Албанаца са српским оружаним снагама 90-их година. Треба напоменути и да су се услед прилива албанских избеглица са Косова у Албанију, Македонију и Црну Гору у овим земљама укорениле снажне салафијске заједнице, које постоје и данас.

Интересовање исламске омладине руског Кавказа - нарочито Дагестана - за Косово можемо објаснити и одређеним сличностима између ова два региона. У Дагестану је после оружаних сукоба 1999. постао упадљив процес изградње религиозне свести и истицања верског идентитета локалног становништва. На Косову је, са своје стране, сличан процес крупних верских промена такође приметан после рата 1999. Као и Дагестан, Косово је један од најсиромашнијих региона у Европи: више од половине косовског становништва живи испод границе сиромаштва. Без обзира на то што је крај богат минералним ресурсима, основна привредна грана је, као и у Дагестану, пољопривреда. Осим тога, оба региона имају веома високу стопу незапослености.

На Балкану је видљив утицај арапског света. Приметно је и све веће присуство радикалних верских учења, нарочито међу омладином на оним територијама где је веома активно дејство вехабијских братстава. Таква братства утичу на стање у муслиманским општинама Санџака (југозападна Србија), Црне Горе, Босне и Херцеговине, па и Косова. Они проповедају идеје балканске исламске револуције, која би требало да припреми полазну тачку за продирање ислама дубоко у Европу.

Руска администрација је више пута изражавала забринутост због одласка младих руских држављана у иностране исламске образовне центре. Врховни јавни тужилац Русије недавно је указао на то да је 2011. године само из Дагестана у иностране верске центре отишло на школовање око 100 младих људи и да их је током последње деценије отишло преко 1500. Ово су само званични подаци, стварне бројке су вероватно далеко веће. У законима не постоји никаква уредба која би регулисала тај процес: данас млади људи као туристи могу да отпутују у било коју земљу и да тамо остану. С друге стране, у Русији нема могућности за образовање какво је данас потребно муслиманској омладини, што у ствари младе Северног Кавказа и наводи на одлазак.

Овај чланак је адаптирана верзија оригиналног текста Информативне агенције „REGNUM“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.