Владимир Путин и његов кинески колега Ху Ђинтао планирају да повећају сарадњу. Извор: Reuters / Марк Релстон.
Прошле године је Кина избила на прво место међу руским спољнотрговинским партнерима, потиснувши традиционалне лидере – Холандију и Немачку. Обим руско-кинеског робног промета приближио се износу од 100 милијарди долара.
Ипак, ако се гледа Европска унија у целини, а не њене чланице појединачно, онда су позиције ЕУ у руској спољној трговини и даље веома јаке: робни промет са 27 земаља Европске уније готово пет пута је већи од обима руско-кинеске трговине. У Европу одлази три четвртине укупног извоза руске нафте, 60% гаса, половина каменог угља и трећина црних метала. Удео Кине у овим позицијама износи приближно 10%, мада је последњих година почео брзо да расте када су у питању нафта и гас, а то су за Русију најважнији производи.
Истина, управо за гас је везано и највеће разочарање садашње посете. Већ неколико година двема земљама не полази за руком да потпишу 30-годишњи уговор о испоруци гаса у приближној вредности од билион долара: „Гаспром“ и кинеске власти не могу да се договоре око цене. Ни у току садашње посете стране нису успеле да потпишу овај уговор. Ограничиле су се потписивањем „ауто карте“ о сарадњи у области нуклеарне енергетике и споразумом о стварању заједничког инвестиционог фонда од 2 милијарде долара, с тим што ће 70% тог новца бити инвестирано у пројекте на територији Русије.
Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Руског репортера“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу