Зашто Русија напушта Евро-2012?

Како се догодило да је Русија, об­јек­тивно најјача у групи, срав­ни­ла са зем­љом Чехе (који су на крају избили на прво ме­сто у групи) и у друге две утак­ми­це надмашила про­тивнике по игри и броју шан­си — на кра­ју испала из даљег так­ми­че­ња? На то питање тек треба да одговори Руски фуд­балски са­вез. За сада одговора нема, а чи­тава фудбалска јав­ност и де­се­тине милиона на­вијача још увек су у шоку. Можемо само да понављамо речи тре­нера наше екипе Дика Адвоката да јуче „је­дно­ставно није био наш дан“ и да лопта „није хте­ла у гол“. Наравно, све се може оправ­дати ни­зом траги­чних случај­но­сти. Ипак, неуспех ру­ске репре­зен­та­ције је потпуно логичан.

По свему судећи, основни уз­рок катастрофе је психолошке при­роде. Руски репрезентативци су бриљантно савладали Ита­­лијане (у контролном мечу уо­чи Европског првенства) и Че­хе са великом гол-разликом. Када су Пољацима дали гол у пр­вом полувремену, већ су видели себе у плеј-офу, тако да су, нажалост, без мотивације ушли у друго полувреме утак­ми­це, као и у меч против Грка. Сва­како је главна грешка руко­вод­ства репрезентације и самих играча у томе што су допустили да их обузме необјашњива еу­фо­ри­ја, као и то што су у тој еу­форији потценили противника. Није јасно како се тако не­што могло догодити екипи са то­ли­ким искуством, екипи чији су играчи освојили бронзу на Европском првенству 2008. и по­беђивали на куповима УЕФА у саставу ЦСКА 2005. и „Зе­ни­та“ 2008.

Осим тога, Дик Адвокат и ње­го­ви сарадници направили су не­ко­лико тактичких грешака. Опет је дошао до изражаја ста­ри проблем репрезентације Ар­шавинове генерације: екипа не уме да постигне добар резул­тат про­тив слабијег противника. До­вољ­но је сетити се 2009. и пораза од Словеније (0:1) због ко­га Русија није учествовала на Светском првенству 2010. И по­сле свега тога руски фудбале­ри нису научили да сталожено и систематски сламају фронтал­ну одбрану, а Пољаци и Грци су вешто искористили тај наш не­­до­статак.

На руку противнику је ишло и то што смо на сваку утакмицу излазили у истом саставу и правили исте измене. Очигледне су последице фаворизовања ве­терана, крајње благих тренинга и запањујуће тактичке је­дно­личности: ветерани су у дру­гом полувремену губили дах и само су се шетали по терену, лопта у стандардним нападима није ишла у гол, а Дик Адвокат није могао да понуди нестандардна тактичка решења. Наша репрезентација се најпре разиграла у мечу са Чесима, а он­да у пуном налету нагазила на своје старе грабуље.

Дик Адвокат одлази, као што је најавио пред почетак шампионата. Ускоро одлазе и ветерани Аршавинове генерације ко­ји­ма је већ прошло „лето три­-десето“, као и самом капитену. На смену им долази генерација Дзагојева у којој тренутно једино он са своје 22 године игра на високом нивоу и у којој је он једини играч за кога се интересују воде­ћи европски клубови.

Очигледно је да Русија, ако мисли да се 2018. на свом терену пласира бар у други део шампионата, већ сада мо­ра темељно да пора­ди на исправљању до­са­дашњих грешака. Репрезентацији је потребан страни тренер највише класе са великим амбицијама и великом енергијом, али потребан нам је и савремен, добро осми­шљен систем који ће у свакој ге­не­ра­цији стварати на десетине фудбалера високе класе, као што је то случај у Немачкој или Шпанији.

Реформе у нашој фудбалској економији започете су у про­те­клој деценији. Докле год оне не буду у потпуности остварене, дотле ће успех из 2008. годи­не бити само срећна случајност, а сваки наредни неуспех биће, на­жалост, логичан и потпуно за­служен.

Росијскаја газета. Сва права задржана.