Хабаровск, балтички сан на руском Далеком истоку

Лепота нових цркава, архитектура 19. века и богата културна сцена чине Хабаровск једним од најлепших градова на руском Далеком истоку. Без обзира на то што се град налази на источном крају Транссибирске пруге, на самој граници са Кином, у њему нема ни трага од азијског духа. Пре се може рећи да личи на насеље на обали Балтичког језера, а од њега је удаљен готово 8.000 километара.

У овом граду, основаном 1858. године, све — од широких булевара оивичених дрворедима, елегантних деветнаестовековних грађевина, трамваја, старинских кафеа, до фонтана, уметника на централном тргу и вреве на речној обали — подсећа на Европу. Чак и мирис лета подсећа на Медитеран. Ипак, зимске темпратуре од -30, на којима се и моћни Амур претвара у ледену стазу, подсећају на то да иза града почиње далекоисточна тајга.

Дуж Мурјавјово-амурске улице посетиоци могу да виде брижљиво чуване грађевине од црвене цигле из 19. и раног 20. века. У овој улици се налази пет музеја. Музеј локалне историје, изграђен 1894. године, вероватно је најбољи на руском Далеком истоку и приказује културу домородачких народа Хабаровског краја, као и одличну колекцију везану за грађански рат у Русији (1917-1923). Сама грађевина је изгледа преживела ове сукобе да би постала сведок последњих бруталних борби Црвене и Беле армије које су се водиле у овим удаљеним крајевима.

Иако је град поносан на своју совјетску прошлост  и има неколико великих споменика подигнутих Совјетском Савезу и његовој армији, у последње време је видљив и препород верских осећања. Импресивна Црква Успења Пресвете Богородице једна је од реплика старих цркава које су уништене за време Стаљинове власти. У граду се налази и највећи православни храм руског Далеког истока: Црква Преображења Господњег, са својим огромним златним куполама које се лако виде из авиона приликом слетања на градски аеродром.

Споменик војницима са руског Далеког истока погинулим у борби
против нацистичке Немачке. Извор: ИТАР-ТАСС.

Недалеко од Преображенске цркве налази се величанствени ратни споменик, сведочанство патриотизма грађана руског Далеког истока који су дали своје животе у борби против нацистичке Немачке хиљадама километара далеко од свог родног града.

Већина градских атракција и излетишта је близу реке, укључујући централни парк који се протеже километар и по дуж реке, до брда са кога се пружа најлепши поглед на град.

Хабаровск постоји захваљујући грофу Николају Муравјову-Амурском и у парку се налази велика статуа градског оца, који је био и генерални гувернер тадашњег Источног Сибира (у наше време, према административним појмовима, руски Далеки исток није део Сибира). Околина ове статуе је најромантичније место у граду. Заправо, становници Хабаровска воле да кажу да у целој Русији нема лепшег места за заљубљене парове: шта може бити лепше од месеца који се огледа у Амуру, мешајући се са одразом златне куполе и јесењим лишћем руске тајге?

Посетиоци могу да оду бродом и до Комсомолска на Амуру и Николајевска на Амуру и тако виде један од највеличанственијих и најређе насељених делова Русије.

Ниједан излет до Хабаровска није комплетан без излета у шуме које окружују град. Многи становници Хабаровска имају викендице у насељу Вороњеж 1, идеалном месту за роштиљ, пиво и музику. Од ове шуме, чија се лепота најбоље види у јесен, почиње Усуријска тајга – гигантске шуме у којима живе чувени амурски тигрови, највећи тигрови на свету. У јесен их је тешко уочити због специфичне боје крзна, али током зиме њихове пруге постају лако уочљиве на снегу. У шумама живи и амурски леопард, али њега је веома тешко пронаћи.

Планинарење на оближњу планину Хексир даје предиван поглед на град и његове златне куполе, али и на руско-кинеску границу. Без обзира на то што је све што се види од Кине једна шума, за успон на овај врх потребна је посебна дозвола због његове политички осетљиве локације.

Близу Хабаровска се налази и изоловани архипелаг Шантар – низ острва доступних само када нема снега. Ова група од 15 острва у Охотском мору чувена је по својим окомитим литицама и смрековим шумама. Архипелаг је рај за љубитеље дивљине: ту се могу видети брадати туљани, гренландски (арктички) китови и угрожени западни сиви китови. Острва су пуна медведа и, нажалост, сваког лета неки кампер настрада. Стручњаци овакве исходе углавном повезују са неодговарајућим понашањем градских туриста. На острва се из Хабаровска може доћи бродом и хеликоптером.

Росијскаја газета. Сва права задржана.