Русији су потребни имигранти

Имигрант из Узбекистана у Москви. Извор: Комерсант.

Имигрант из Узбекистана у Москви. Извор: Комерсант.

Колико је поборника пароле „Русија Русима!“ спремно да пере судове у кафани или да уклања лед са тротоара? Изгледа - мало.

Изненађује чињеница да грађани Русије већином немају аверзију према гастарбајтерима и признају да развој домаће привреде није могућ без стране радне снаге. Другачијег мишљења се придржава 39% становништва, а готово половина испитаника се изјаснила против тога да староседеоци чисте улице, поправљају путеве и раде друге неквалификоване послове. То су резултати истраживања експерата Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ). Анкета је обухватила 25 хиљада испитаника у 49 региона земље и показала да становници Русије постепено мењају свој став према дошљацима и све мање зазиру од њих.

За досељенике су у Русији донедавно врата била само мало отшкринута, а ускоро ће се широм отворити, јер влада планира да укине ограничење броја страних радника. Израђен је пројекат нове Концепције миграционе политике. Из њега следи да ће се „од 2011. до 2025. године број становника у радноспособном узрасту смањити за 10,4 милиона“. Да би се та негативна стопа природног прираштаја надокнадила „потребно је да се у поменутом периоду прима приближно 425 хиљада сталних имиграната годишње“. Такав прилив може да се обезбеди само укидањем ограничења броја придошлица.

Без прилива имиграната број становника у Русији до 2030. године могао би да се смањи за 9 милиона. Ситуација се додатно компликује неизбежним старењем радноспособних грађана, тако да ће 2030. године скоро сваки пети становник наше земље имати више од 65 година.

Захваљујући имигрантима Русија је од 1992. године добила преко 7,4 милиона нових становника, тако да негативна стопа прираштаја у истом периоду није износила 13 милиона, као што је требало да буде, него двоструко мање. При томе не постоји јасна имиграциона политика, као што није постојала ни раније. Постоји државни програм подршке сународницима који желе да се врате у Русију, и у почетку се чинило да ће он на дуже време обезбедити непрекидан прилив имиграната. Али прошло је већ пет година откако је тај програм ступио на снагу, а вести не уливају оптимизам. У многим градовима има простора за изградњу станова, у предузећима има слободних радних места на претек, али „повратак у Русију“ ипак није постао масовна појава.

Према оценама експерата данас у Русији живи 4-5 милиона имиграната. Од тога је 2 милиона легално запослених, а остали су „у илегали“. Владимир Лукин, Опуномоћеник за људска права, својевремено је изнео предлог да се нелегални имигранти амнестирају, тј. да им се без мукотрпних процедура издају миграционе карте. У суштини, исто то сада предлаже и влада.

Не постоји безболан начин да се имиграциони токови каналишу и ставе под контролу. Питање је само да ли од препрека које се постављају досељеницима имамо више штете (у виду неизбежних трошкова) или користи. До сада смо имали више штете. Због тога треба поздравити намеру власти да контингент гастарбајтера не буде више ограничен. Борба са нелегалном имиграцијом ионако нема ефекта. А где је имиграција нелегална, тамо је све нелегално – и бизнис, и тржиште рада. Ако је човек успео да савлада страховите препреке и да се нелегално настани у земљи, он ће се свим снагама трудити да остане у њој, чак и ако нема ни посао, ни смештај.

Додуше, претерана либерализација имиграционе политике не доноси добро, као што су показали познати догађаји у Француској. После нереда у предграђима Париза држава је увела ограничења за улазак имиграната. Укинуто је аутоматско стицање права на боравак за илегалце који живе у Француској преко 10 година, док су десетине хиљада таквих илегалаца протеране из земље. Зато је за талентоване уметнике и спортисте који желе да уђу у земљу Француска увела повлашћени режим под називом „Компетентност и таленти“.

Тешко да ће укидање ограничења за раднике из иностранства добити широку подршку јавности. Како показује анкета коју је спровео „Левада центар“, само 26% испитаника нема ништа против могуће либерализације имиграционе политике. Већина грађана се плаши пораста криминала који се доводи у везу са најездом странаца. Готово 70% испитаника спремно је да подржи долазак руских сународника и других који говоре руски језик, а за досељавање осталих представника других националности сматра да треба поставити ограничења.

Јасно је одакле потиче такво расположење. Реторика националиста и гласине које се шире стварају лажан утисак да скупоцене куће и плацеве у Русији купују само имигранти из Средње Азије или са Кавказа. Међутим, то исто се може рећи и за дошљаке из Тјуменске Области, као и из других богатих региона Русије, али за њих нико не говори: „Покуповаше све!“

Многи становници Русије навикли су да своје свакодневне бриге и социјалне проблеме објашњавају најездом „туђинаца“, као што је то, уосталом, случај и у већини западних земаља. Међутим, како показује истраживање експерата са ВШЕ, расположење се постепено мења. Полако свима постаје јасно да је међу поборницима пароле „Русија Русима!“ тешко наћи онога ко би пристао да пере судове у кафани или да уклања лед са тротоара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.