Медијски рат против руске политике у Сирији

Припадник сиријске војске. Извор: Reuters / Vostock Photo.

Припадник сиријске војске. Извор: Reuters / Vostock Photo.

Информациони рат око Сирије, праћен упорним покушајима да се дискредитује позиција Русије, све чешће поприма облике провокације. Очигледно је на делу испипавање одлучности нашег става.

Готово сваки дан западни и арапски медији избацују сензационална саопштења о спремности наше земље да пружи војну помоћ Асадовом режиму. Оптужују Русију и да испоручује Дамаску нове војне хеликоптере, и да упућује велике десантне бродове са маринцима у сиријске територијалне воде, и да незаконито продаје Сирији офанзивно наоружање. Лако се може проверити да су такве „информације“ уствари најобичнија измишљотина, па ипак информационинапади на Москву не престају.

Нову порцију гласина сервирао јеТВ канал „Ал Арабија“ који се емитује из Дубаија. Према његовим информацијама у наредних неколико недеља на приобалним територијама Сирије и у њеним територијалним водама одржаће семеђународне војне вежбе. Поред регуларне Асадове војске у њима ће, тобоже, узети учешћа армијске и поморске формацијеРусије, Кине и Ирана. Грандиозност предстојећих маневара изазива дивљење: око 90 хиљада војника и официра, хиљаду тенкова, 400 авиона и мноштво друге механизације.Према подацима поменутог ТВ канала, Египат је већ дао дозволу Кини запролазак 12 бојних бродова кроз Суецки канал. Кинески бродови до краја јуна треба да уплове у територијалне воде Сирије.

Што се Русије тиче, она тобоже упућује на маневре своје подморнице, разараче, па чак и тешку крстарицу „Адмирал Кузњецов“, која је уједно и носач авиона. „Ал Арабија“ не говори отворено о позадини тако грандиозне војне акције, али пажљиви гледалац сам треба да схвати: главни циљ војних вежби је да се сиријским побуњеницима јасно стави до знања да Москва, Пекинг и Техеран неће дозволити смену владајућег режима.

Вест из Дубаија у нашем министарству одбране је окарактерисана као бесмислица. Официр са којим је разговарао новинар „Росијске газете“ скренуо је пажњу на низ нелогичности у информацијама које шири поменути ТВ канал. Пре свега, Асадовој армији сада није до војних вежби, јер се у Сирији већ воде праве борбе и Дамаску никако не одговара да у таквој ситуацији позива велике силе на међународне маневре. Са друге стране, изгледало би непромишљено да Русија и Кина шаљу своје трупе на војне вежбе у регион где бесни грађански рат. А Москва и Пекинг никада ништа не раде спонтано.

Најзад, на одређене закључке наводи и „чудна“ коинциденција: на списку учесника војних вежби нашле су се две државе које се одлучно противе решавању сиријског конфликта применом силе. Задње намере експерти Министарства одбране виде и у томе што се у пакету са Русијом и Кином „покрећу“ и трупе иранске армије. Ако Запад третира Иран као „осовину зла“, онда би Русија и Кина у оваквом контексту могле бити проглашене за „полуосовину“.

О мишљењу наших војних стручњака би се могло дискутовати. Нема сумње, међутим, да поједини западни политичари желе да реше сиријски проблем по либијском сценарију. Суштина њихове позиције јасна је као дан: на Русију и Кину треба вршити притисак свим, па и медијским средствима. Ако се под таквим притисцима наше виђење начина решавања конфликта и не промени, опет ће Москва и Пекинг бити у мањини. Чак и њихов вето на резолуцију Савета безбедности ОУН о увођењу страних војних трупа у Дамаск, ако дође до тога, тешко да ће зауставити војну интервенцију у Сирији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.