Парламентарна дебата о утицају руске културе у свету

Украјински пензионер носи руску заставу на којој пише: „Заувек са Русијом!“. Извор: PhotoXpress.

Украјински пензионер носи руску заставу на којој пише: „Заувек са Русијом!“. Извор: PhotoXpress.

Посланици руске Думе размотрили су стратегије интензивирања ширења руске културе ван Русије и ситуацију насталу због прекида финансирања руских културних програма широм света у време после распада СССР-а.

Дума Руске Федерације усвојила је специјалну изјаву „О интензивнијем раду са сународницима у иностранству и ширем друштвеном утицају Русије у сусрет оснивању Евроазијске економске уније“.

Увек смо говорили колико је важно да се поново сјединимо са онима који су стицајем околности после распада СССР-а остали ван граница Руске Федерације, али су до данашњег дана задржали руски језик и руску културу“, подсетио је либерал-демократа Леонид Слуцки, председник Одбора Думе за Заједницу независних држава (ЗНД) и везе са дијаспором. У садашњим околностима проблем дијаспоре, по његовом мишљењу, постаје питање од виталног значаја.

Међутим, посланици сматрају да се федерална агенција „Россотрудничество“ не финансира у довољној мери. Обим и начин финансирања подршке руским сународницима у иностранству „не одговара савременим изазовима и опасностима“, тврди Владимир Никитин, посланик фракције Комунистичке партије (КПРФ). „Зар се може говорити о оснивању моћног руског простора док се на једног сународника у дијаспори издваја само 14 рубаља годишње?“, пита се он. „Знамо да је за време 'демократских реформи' Русија изгубила своја представништва за рад са дијаспором у 70 земаља света. Због прекида финансирања пропао је огроман потенцијал друштава пријатељства са Русијом која су окупљала десетине милиона пријатеља Русије у преко сто земаља света. А то је заправо пут којим Русија може да прошири свој друштвени утицају свету.“ Услед таквих деструктивних појава, сматра Никитин, „у свету се простор руског језика и културе нагло смањује, као шагренска кожа“.Ми у иностранству сваке године губимо по пет милиона људи који говоре руски, а на курсевима руског језика обучавамо само 18 хиљада полазника. Наши конкуренти су далеко испред нас: годишњи буџет Британског савета [British Council] је 15 пута већи од нашег, а буџет немачког института 'Гете' и француске 'Алијансе' пет пута је већи“, без устручавања је упоредио Никитин.

Недавна туча у украјинском парламенту током расправе о званичном статусу руског језика у тој држави. Извор: AP.

Лидер Либерално-демократске партије (ЛДПР) Владимир Жириновски прецизирао је конкретан задатак који посланици треба да реше: утицајем Државне думе треба издејствовати да се политика према дијаспори промени. „Треба позвати Русе и рећи им: 'Добро нам дошли са руским пасошима, ово је ваша нова адреса!' Они имају новца, могу мало да издвоје за станове, само им треба понудити повољне услове“, истакао је Жириновски. „Русија треба да се напуни нашим сународницима“подржао је либерал-демократу лидер фракције „Праведна Русија“ Сергеј Миронов.

У изјави коју су подржале све фракције Думе каже се да обим рада са дијаспором нимало не одговара ни месту, ни улози Русије у свету, нити њеном друштвеномпотенцијалу.

После распада СССР-а због прекида финансирања пропао је огроман потенцијал друштава пријатељства са Русијом која су окупљала десетине милиона пријатеља Русије у преко сто земаља света.

Државна дума сматра да руски језик треба да постане поузданкохезиони фактор на коме ће се заснивати будућност Евроазијске економске уније и позива да се предузму сви могући напори како би се обезбедило квалитетно повећање руског културног присуства изван граница Руске Федерације, између осталог и ширењем мреже руских научних и културних центара и побољшањем њихове материјалне базе. Посланици потврђују да „улогу јединственог координационог центра у сфери интеграције, информативно-пропагандног и друштвеног деловања, као и доприноса међународном развоју и раду са дијаспором, треба да преузме Федерална агенција за Заједницу независних држава, дијаспору и међународну друштвену сарадњу („Россотрудничество“). Уједно предлажу да држава пружи снажнију подршку раду са сународницима у иностранству и ширењу друштвеног утицаја Русије у свету.

Јединорос“ Дмитриј Сабљин огласио је цифре: „Буџет 'Россотрудничества' данас износи око две милијарде рубаља (60 милиона долара). Од тога 600 милиона рубаља одлази на издржавање културних центара и плате за службенике, а само 400 милиона на програме који се, узгред буди речено, реализују и на постсовјетском простору. Шта имплицира ова изјава? Повећање буџета 'Россотрудничества' за 7 милијарди и 778 милиона рубаља.“ Све је, по Сабљиновим речима, израчунато. Први смер у коме ће се издвајати средства биће пропаганда Евроазијске уније. На другом месту је питање историјске правде и истине. Трећи правац усмеравања средстава је пакет програма везаних за руску културу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.