План за колонизацију Месеца

Да ли амбициозни план истраживања и насељавања Месеца руске космичке агенције може донети и економску корист? Извор: Getty Images / Fotobank.

Да ли амбициозни план истраживања и насељавања Месеца руске космичке агенције може донети и економску корист? Извор: Getty Images / Fotobank.

Прескупи програм прављења сталне људске базе на Месе­цу морао би да има озбиљно економско оправдање. У овом случају, то може бити извор новог енергента.

Када је директор руске космичке агенције „Роскомос“, Владимир Поповкин, изнео план Русије за освајање Месеца до 2030. године, нико није могао да остане равнодушан, како због амбициозних технолошких аспеката пројекта, тако и због његове финансијске стране.

Вредност десетогодишњих припрема и слања прве групе експедиција на Месец требало би да износи око 500 милијарди рубаља (17 милијарди долара). Важећи годишњи буџет „Роскосмоса“ не прелази 120 милијарди рубаља (4 милијарде долара), што значи да би у циљу реализације „Месечевог програма“ морао да се повећа за скоро 50%. Штавише, уколико буде усвојен програм „опсежних истраживања Месеца“, који подразумева оснивање трајне базе на Земљином сателиту, буџет агенције мораће да се увећа најмање шест пута.

Толико повећање трошкова захтева веома озбиљно образложење: какву корист може имати Русија од повратка на Месец?

„Месечев програм“ Русије

Извор: www.federalspace.ru, www.laspace.ru.

 

Спуштање посаде на Месец само по себи никоме није потребно. Прошло је више од 40 година откако су то урадили Американци, па данас то тешко може бити довољан разлог за издвајање тако велике суме из државне касе. Осим тога, научни програм истраживања Месеца данас у потпуности опслужују беспилотни апарати разних земаља. У тој области и Русија има своје пројекте — средином ове деценије планира се лансирање апарата „Луна-Глоб“ и „Луна-Ресурс“. Један од резултата ових мисија треба да буде повратак на Земљу капсуле са „влажним“ узорцима тла из поларних области Месеца.

Допремање поменутих узорака тла на Земљу може да послужи као подстицај за развој озбиљнијег програма. Већ је доказано да у поларним областима Месеца постоје велике количине леда, што знатно олакшава потенцијално инсталирање трајне базе на овом небеском телу. Иако нема атмосферу, Месец може да снабдева базу кисеоником који се у хемијски везаном стању налази у Месечевом тлу, где његова концентрација достиже 40%. Ова околност умањује трошкове „Месечевог програма“ толико да више нису недостижни, него „само“ веома високи.

У БРОЈКАМА

32
космичка апарата послала је Русија у космос током 2011, док су све остале земље света послале у току исте године укупно 52 апарата

450
милиона долара годишње ће наредних пет година САД пла­ћа­ти Русији за превоз астронаута до Међународне космичке станице

Један од аргумената у корист базе на Месецу јесте и могућност да она постане одскочна даска за лет на Црвену планету. Мања гравитација на Месецу знатно би олакшала старт тешког брода који би могао тако далеко (до Марса и назад) да носи релативно велику експедицију (6–7 људи) и сву неопходну опрему. Постојање трајне базе омогућило би стварање својеврсног „космичког бродоградилишта“ на Месецу, где би такав брод био монтиран од блокова допремљених са Земље. Експедиција би могла да се врати на Месец, а затим на Земљу другим бродом који би чекао у Месечевој бази. Поред ове могућа је и друга примена Месечеве базе. Месечево тле у великим количинама (у односу на Земљу) садржи изотоп хелијума, хелијум-3.

Сматра се да је фузиона нуклеарна реакција између хелијума-3 и деутеријума перспективна замена за реакцију између деутеријума и трицијума (два изотопа водоника). Ова друга је добро позната научницима и користи се у термонуклеарним процесима. Термонуклеарна енергетика будућности може се заснивати на великим могућностима хелијума-3.

Ако енергетичарима заиста пође за руком да направе продор у области термонуклеарних реакција, Месец може постати практично бесконачни рудник енергената за човечанство, и тада његово освајање неће више бити само потреба апстрактне науке, него сасвим конкретан економски задатак који ће се решавати уз помоћ средстава највећих енергетских корпорација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“