Да ли је руска економија спремна за нову светску кризу?

Извор: Legion Media.

Извор: Legion Media.

Руски експерти размишљају о томе да ли је домаћа економија спремна за најгори сценарио светске економске кризе.

Иступање Грчке из еврозоне, најпре европска, а затим и светска рецесија, пад цена нафте и метала, девалвација рубље, немогућност испуњавања социјалних обавеза, колапс индустрије, незапосленост... Ништа слично се, по мишљењу већине економиста, неће догодити: неће бити јаког потреса, бар не код нас, или не сада.

У најгорем сценарију ћемо отићи на дно, али нећемо бити сами. Најгори сценарио је глобална депресија“, констатује Михаил Дељагин, директор Института за проблеме глобализације. А дно је, по Дељагиновом мишљењу, кад цена нафте падне на 50 долара по барелу. Он је један од малобројних експерата који су спремни да размишљају логиком моделирања евентуалне катастрофе. Економисти, за разлику од војних стручњака, не праве процене полазећи од екстремних ситуација као што су ратови. Они углавном оперишу „добрим“ и „лошим“ варијантама најреалнијих прогноза. По тој логици, сви експерти, па и Дељагин, сматрају да је вероватноћа глобалне депресије крајње мала, док реалан сценарио даљег развоја европске кризе изгледа релативно подношљиво.

„Цене нафте ће се стабилизовати на 115 долара, раст привреде ће износити 3,9% годишње“, прогнозира Дмитриј Белоусов, водећи аналитичар Центра за макроекономску анализу и краткорочне прогнозе. „Привреда ће бити 'на инфузији', али то није ништа страшно.Наравно, под условом да се постигне договор око Грчке, да се Шпанија извуче без последица (не рачунајући претрпљени страх), да Кина брзо реши своје проблеме, а наша влада да буде на опрезу и да стимулише унутрашњу потражњу.“

На извоз нафте и нафтних деривата отпада 62% укупног руског извоза, а приходи од продаје нафте и гаса попуњавају 47,3% буџета. Извоз је оријентисан углавном на европско тржиште. „Цена гаса је везана за цену нафте на светским берзама“, објашњава Владислав Иноземцев, директор Центра за истраживање постиндустријског друштва. „Ипак је погрешно мислити да ће у случају пропасти еврозоне и код нас све да се распадне. Чак и ако друштвени бруто производ у Европи опадне за 10%, то није разлог да цена нафте буде три пута нижа“, сматра он. „Европску унију би сада више коштао распад еврозоне него њен опстанак. Осим тога, изгледа да се Грчка, захваљујући резултатима парламентарних избора, одмакла од руба економске пропасти.“

Владислав Иноземцев сматра да је реалније очекивати регулисање ситуације у еврозони, а текућу кризу он назива „кризом управљања“: „Еврозона није баш у таквој пат-позицији као што изгледа. Панику највише уносе коментари финансијских аналитичара и рејтинг-агенција који подижу тензију. Интересантно је да су проблематичне земље Грчка и Италија у односу на друштвени бруто производ мање задужене од САД. Али то нико и не помиње. Прави проблем је немогућност ефикасног управљања еврозоном. О томе сведочи и успорени процес одлучивања, и недостатак жеље да се преузме ризик, па и сама тенденција да се одвајају проблематичне активе. На пример, Европска унија има јединствену валуту и јединствени центар за њену емисију, али нема јединствену пореску политику, нема нешто налик на министарство финансија. Направљен је читав низ грешака у управљању Европском унијом. Приликом уласка у ЕУ изједначиле су се каматне стопе позајмица: у Италији су оне крајем 90-их износиле 10%, а почетком 2000-их само 3%. А јасно је да се дуг Италије повећавао. Кривицу за то сноси и ЕУ. Грчка и Италија су више пута прекорачиле критеријуме из Мастрихта, али никада нису биле кажњене. Да су биле кажњене, можда би све било другачије. Сада су могућа два сценарија. Први је да се проблем реши и да се извуче одговарајућа поука. Други је да се проблем реши, а да се не извуче никаква поука. У том случају не треба очекивати ништа добро.“

Ако се гледа реалан сценарио, онда ни судбина цене нафте није толико трагична. За земље ОПЕК-а је дно када се она спусти приближно на 80 долара по барелу. Може да иде и ниже, до 72-75 долара, а испод тога се укључују механизми регулације“, охрабрује насДмитриј Белоусов.

„Полазиште за прогнозу постоји: то су финансијски проблеми у еврозони. Реална варијанта је да Европа због тога смањи куповину енергената“, истиче Јевгениј Погребњак, директор одељења за стратешку анализу Внешекономбанке. „Са друге стране, постоји Кина, постоје и друге земље које имају све услове за развој, и потреба за потрошњом енергената у тим земљама се не смањује. Цена нафте ће зависити од односа између ових двају трендова. Што се тиче краткорочног периода, мала је вероватноћа да ће се њена цена озбиљније мењати у наредних три до шест месеци. Тако да нам, по свему судећи, не прети катастрофа. Али то не значи да стратешки циљеви губе своју актуелност. Диверзификација тржишта је свакако неопходна, као и инвестирање у модернизацију индустрије и развој домаћег финансијског система.“

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Руског репортера“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.