Напад на СССР: тајна 22. јуна 1941.

Тајновита верзија Суворова-Резуна постала је популарна 1990-их година, али и данас многи још увек размишљају на сличан начин.

Хитлеров превентивни удар?

По тој и другим сличним верзијама Стаљин је припремао напад на Немачку. Међутим, „обавештајна служба је то дојавила Хитлеру“, па је Хитлер нанео „превентивни удар“.

Мислим да је сличне тврдње лако оповргнути.

У Хитлеровој књизи „Мајн кампф“ лепо пише да је продор на Исток неопходан. Суштина нацистичке идеологије „животног простора“ и „нижих нација“ огледа се у окупацији европског дела СССР-а и претварању словенског становништва у „робље за нашу културу“.

Осим тога, познати су и доступни документи о припреми „Операције Барбароса“. У њима се не помињу никакви совјетски „планови напада“, нити потреба за одбраном од њих.

Према томе, све је јасно: 1940. године Хитлер је сам себи одрешио руке на Западу, а у лето 1941. је остварио давнашњи план – кренуо је на Исток.

А Стаљин? Да ли је он планирао напад (или бар „превентивни удар“) на Немачку?

У прилог таквој претпоставци говоре многи „индиректни докази“.

На пример, офанзивни карактер совјетске интернационално-експанзионистичке идеологије и војне доктрине. Или производња управо и пре свега офанзивног наоружања. Затим, огромна концентрација трупа на западној граници. Такође, у архивама су нађени предлози Народног комесаријата за одбрану, формулисани уочи почетка рата, који као да непосредно сведоче о намери да се „удари по Немцима“.

Па ипак, главно питање сваког ратовања је – зашто?

Светски комунизам или комунизам у затвореној држави?

Тачно је да се Стаљин никада није јавно одрекао пароле: „Пролетери свих земаља, уједините се“.

Али је тачно и то да је главна Стаљинова идеја била борба, и то непоштедна борба против Светске револуције (и Троцког као њеног „материјализованог носиоца“). Шта је главни смисао стаљинизма? „Изградња социјализма у једној засебној земљи“, или простије речено: стварање апсолутно затворене државе, одвојене од страшног спољашњег света гвозденом завесом. Херметички се затворити унутар својих граница – то је Стаљину била најдража идеја, као што је Хитлеру била расно-територијална експанзија изван својих граница.

И то је већ био довољан разлог због кога Стаљин психички није могао да започне освајачки рат огромних размера. Он би радо искористио прилику да поврати границе Руске Империје (отуд анексија балтичких земаља, Бесарабије итд), али припајање и освајање великих западних држава (па и источних – Ирана, Индије) могло му је доћи само у сан, и то би за њега био ружан сан.

20-их и 30-их година двадесетог века, у условима перманентног Руског грађанског рата машинерија Свесавезне комунистичке партије и Народног комесаријата унуштрашњих послова ради пуном паром, милионе људи сатире у логорима, а десетинама милиона утерује страх у кости. Тако је у СССР-у створено апсолутно тоталитарно друштво (које је из освете Лењину названо „социјализам“). Међутим, у покушају да на исти начин „обради“ друге велике земље и стотине милиона нових „совјетских грађана“ на Западу, совјетска машинерија би могла једноставно да откаже. Поврх свега, Стаљин се, наравно, бојао да ће у додиру са „погубним утицајем Запада“ та машинерија почети да се распада. Што се тиче земаља Истока, чак је и коначно зауздавање Средње Азије трајало деценијама, а шта би онда тек било са Ираном или Индијом?!

Због тога, када је 1944-45. године Стаљин био принуђен да уведе трупе у Источну Европу, он није направио ниједан покушај да „прошири СССР“, на пример да припоји „братски пољски“ или ништа мање братски „источнонемачки“ народ. Напротив! Био је створен санитарни кордон у виду „социјалистичког блока“ дуж граница СССР, али и границе са тим „братским земљама“, нарочито у Стаљиново време, биле су потпуно херметички затворене.

Зар би ради стварања таквог кордона и таквих сателитских држава Стаљин ризиковао опстанак СССР и кренуо у рат против Хитлера 1941. године? То би била потпуно безумна одлука са гледишта Стаљинове логике.

А ако Стаљин није планирао напад, зашто му је била потребна огромна концентрација трупа на западној граници? Можда не због освајачког, него због изнуђеног, превентивног рата?

Не, све је далеко једноставније. Он није хтео да стави све на коцку вођењем превентивног рата. Он се надао да ће спречити рат!

И опет вечно питање: „Да ли је Хитлер преварио Стаљина?“

Да, и поред многобројних упозорења о почетку рата (у којима су помињани разни датуми), Стаљину је одговарало да буде преварен, јер је веровао да ће успети да избегне рат. Или бар да га одложи за неку годину. И то је имало логике.

Моћна армија је фактор обуздавања агресора. Са друге стране, СССР је педантно испуњавао све обавезе везане за испоруку сировина у Немачку. Рекло би се: шта Немци још могу да пожеле? Класична техника штапа и шаргарепе! И зашто би Хитлер напао?!

Што се тиче офанзивне војне доктрине Црвене армије (узгред, усвојене још 1920-их година), она је у великој мери била данак идеолошком заносу и реторици из времена „Светског комунизма“. Стаљин се није одрекао тих парола, али није имао намеру ни да се руководи њима.

„Тајна 22. јуна“ је у томе што и није било никакве тајне.

Аутор је политиколог и новинар, члан Председничког савета Русије. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.