Дванаест споменика Светске баштине из Русије

Природне лепоте и феномени, чудесна дела људских руку и места судбоносних историјских догађаја... На Списку Светске баштине УНЕСКО-а налазе се 24 руска споменика природе и културе. „Руска реч“ је, по руској традицији, изабрала 12.

Соловецка острва

Извор: Владимир Журба.
Више о Соловецким острвима на сајту „Руске речи“

Бурна историја бисера Белог мора

Соловецка острва, највећи архипелаг Белог мора, чине шест великих острва и преко стотину мањих. То је место са јединственом историјом и атмосфером. На овој суровој географској ширини (свега 165 километара од Поларног круга) у 15. веку је основан Соловецки манастир. Његови оснивачи су били монаси-подвижници Герман, Зосима и Саватије. Сто година касније игуман Филип је од манастира направио моћно утврђење на северној граници Русије. Виделе су манастирске зидине многе госте, и прогнане и свргнуте, и елитне руске одреде и британску флоту. Почетак 20. века био је уједно и почетак трагичног периода: 1920. године манастир је затворен, а три године касније ту је основан Соловецки логор са посебном наменом, у који су упућивани углавном политички затвореници. У време Другог светског рата на Соловецким острвима је радила школа за младе морнаре Северне флоте, а 50-их година је отворен Музеј Соловецких острва. Године 1990. обновљен је Соловецки манастир и сада је то поново један од главних православних центара руског Севера.

{***}

Архитектонски комплекс Кижи, Карелија

Извор: Вилијем Брамфилд.
Више о острву Кижи на сајту „Руске речи“

Цркве острва Кижи

Бисер Карелије, архитектонски ансамбл Кишког села као да је сам никао из природног амбијента – са благих падина острва Кижи, из воденог огледала Оњешког језера. Ово чудо хармоније саградили су незнани неимари и мајстори у 18. веку. Велики храм Преображења Господњег са двадесет две куполе висок је 37 метара. Дрвена конструкција храма нема у себи ниједан ексер. Према легенди, дрводеља који је градио храм имао је од алата само секиру, а и њу је по завршетку посла бацио у Оњешко језеро, да се зна да је он извршио своје животно дело. Други храм острва Кижи посвећен је Покрову Пресвете Богородице, мало је мањи и скромнији од храма Преображења. Ансамбл употпуњује величанствени шаторасти звоник, саграђен у 19. веку.

{***}

Тројице-Сергијева лавра, Сергијев Посад 

Извор: Ана Дегтјаренко.

Ансамбл Тројице-Сергијеве лавре види се издалека. Као да се ка небу простиру тамноплаве куполе са јарким звездама на цркви Успења Пресвете Богородице и златна купола манастирског звоника, високог 88 метара. Испод златних глава храма Свете Тројице, унутар његових белих зидова, налази се кивот са моштима преподобног Сергија Радоњешког, оснивача Лавре и једног од најпоштованијих руских светитеља. Тврде зидине и куле којима је опасан манастир подсећају нас да је Лавра, као и многи други манастири Русије, била и права трђава. У смутно доба Лавра је издржала опсаду пољске војске која је трајала скоро 16 месеци, у току 1608. и 1609. године. Света капија је главни улаз у Лавру, украшен фрескама са сценама из житија Сергија Радоњешког.

{***}

Шуме Коми

Извор: Вадим Гипенрејтер.

Нетакнуте шуме Коми на северу Уралских планина, у Републици Коми, највећа су шумовита пространства у целој Европи која човек још увек није нарушио. На територији од преко 3 милиона хектара простире се густа тајга, насељена ендемичним животињским и биљним врстама. У шумама Коми има много угрожених врста које су уписане у Црвену књигу. На територији под шумом налазе се два резервата природе: Југид Ва, што у преводу са језика Коми значи „чиста вода“, и Печоро-илички резерват, где на платоу Мањпупуњор стоје загонетни „камени кипови“ – необичне фигуре настале селективном ерозијом стена.

{***}

Плато Путорана

Извор: Вадим Кантор.

Плато Путорана, изоловани планински гребен у Краснојарском Крају (Источни Сибир), јединствен је по томе што овде, на територији од скоро 2 милиона хектара, коегзистирају разноврсни екосистеми: шумовита тундра, арктичка пустиња и нетакнута тајга. Пространа равна површина платоа испресецена је кланцима, кањонима и језерским долинама. Плато Путорана се понекад назива и „крајем са десет хиљада језера и хиљаду водопада“. И заиста, нигде у Русији нема толико водопада као овде. Највећу висину има водопад Таљников. Јединствена је и фауна платоа Путорана: овде живе ретке врсте риса и самура, овуда пролази путања миграције дивљег северног јелена.

{***}

Сихоте-Алињ 

Извор: Владимир Медведев.

Централни Сихоте-Алињ је резерват природе у Приморском Крају Русије (руски Далеки Исток) са очуваном биосфером. Простире се од обала Јапанског мора до планинског гребена Сихоте-Алињ. Покривају га густе шуме смреке и кедра, као и реликтне тисове шуме, планинска Шандујска језера и недоступне литице масива Абрек. На ртовима Северни и Срећни биолози проучавају станишта фока и места на која слећу морске птице. Под заштитом резервата су ендемичне врсте животиња и биљака. Године 1935, када је резерват основан, спречено је изумирање самура који је у то време скоро ишчезао. Данас се овде могу видети тако ретке врсте животиња као што су амурски тигар и хималајски медвед.

{***}

Кавказ

Извор: ИТАР ТАСС.

Западни Кавказ или Кавкаски резерват природе највећи је планинско-шумски резерват Европе и најстарији резерват Русије. Још у царско време, у 19. веку, када су велики кнезови долазили овамо у лов, та територија је добила посебан статус и назив: „Великокнежевско кубанско ловиште“. У време Руског грађанског рата почетком 20. века биле су угрожене и животиње које обитавају у овим пределима. Нарочито се смањио број дивљих бикова, због чега је 1924. године основан Кавкаски резерват дивљих бикова. Данас, као и раније, главни становници ових места су крупни сисари: „бикобизон“ – хибрид дивљег бика и америчког бизона, црвени јелен, срна и дивокоза. Резерват је чувен по прелепим планинским пашњацима на великим надморским висинама.

{***}

Алтајске планине

Извор: Lori / Legion media.

„Златне планине Алтаја“ – тако се зову три заштићене планинске области: Алтајски и Катунски резерват, и висораван Укок. Њихова укупна површина је већа од 16 хиљада квадратних километара. Међу Алтајским планинама највиша је Белуха (4506 м). Назив је добила по томе што је од подножја до самог врха покривена белим снегом. Верује се да је управо овде скривена легендарна Шамбала (митолошка земља из будистичких текстова). Још једна знаменитост Алтаја је Телецко језеро, или Алтин-Кољ (Златно језеро), како га зову народи те области. У његовој околини има живописних водопада и пећина. Алтајска земља је богата и древним споменицима. На локалитету Пазирик археолози су пронашли хумке и некрополе из бронзаног доба.

{***}

Језеро Бајкал 

Извор: ИТАР ТАСС.

Назив „Бајкал“ највероватније потиче од јакутске речи „Бајг'ал“, што значи „дубока вода“. И заиста, ово језеро у Источном Сибиру је најдубље на свету, а поред тога је и највећи светски природни резервоар слатке воде. Бајкал је дубок 1642 метра. Површина језера је толика да би могла потпуно покрити Белгију или Данску – преко 30 хиљада квадратних километара. Језерска вода је хладна и толико прозирна да се кроз њу види до дубине од 40 метара, и толико је чиста да се може пити уместо дестиловане воде. Дуж обале се протеже Велика бајкалска стаза – туристичка маршрута дуга 1800 километара.

{***}

Историјски центар Јарославља

Извор: Lori / Legion media.

Историјски центар града Јарославља јединствен је по своме плану и архитектури која углавном датира из 18. века. За време императорке Катарине Велике спроведена је велика урбанистичка реформа, а Јарослављ је једно од њених најуспешнијих достигнућа. Широке улице историјског центра са дугим дрворедима протежу се између двоспратних и троспратних зграда које својом висином не заклањају цркве и куле – архитектонске доминанте читавог амбијента. Улице се као зраци стичу на централном Совјетском тргу где се налази храм посвећен светом Илији. На срећу, центар Јарославља није много страдао за време совјетске власти, као ни у време најновије хаотичне градње. Остао је готово нетакнут кеј дуж Волге и благо нагнути кеј дуж реке Которосљ.

{***}

Казански кремљ 

Извор: Lori / Legion media.

Град Казањ, престоница Татарстана, симбол је мирне коегзистенције хришћанске и исламске културе. И у самом центру Казања, у Кремљу, налазе се и православни и муслимански споменици. Кремљ је саграђен на месту где се од 12-14. века налазила татарска Булгарска тврђава. Сада на великој територији Кремља (1500 квадратних метара) у истом комплексу стоје са једне стране храмови посвећени Благовештењу и Преображењу, а са друге џамија Кул-Шариф, саграђена 2005. године. Православни верници редовно одлазе у храмове, а муслимани у џамију. Највиша кула Кремља се зове Сјујумбике. Са ње се открива задивљујући поглед на Волгу и целу околину. У бившем губернаторском дворцу смештена је резиденција председника Татарстана.

{***}

Историјски споменици Великог Новгорода

Извор: Lori / Legion media.

Мали град по руским мерилима (има нешто више од 200 хиљада житеља), Велики Новгород је увршћен у списак објеката Светске баштине захваљујући импозантном броју историјских споменика. Новгородски Детињец или Новгородски Кремљ је тврђава на обали реке Волхов, а њен главни украс је храм свете Софије, чувени Софијски сабор, најстарији храм у Русији који су саградили Словени. Ту су и древни манастири са богатом историјом: Зверин-Покровски манастир, затим Антонијев, Јурјев... Предивна Спасова црква на Нередици са идеалним пропорцијама доста је пострадала у Другом светском рату, али је потпуно рестаурирана. Далеко од градске вреве, на Перуновом брду, на месту древног паганског храма, основан је Перински скит. Ово је само мали део новгородских споменика средњовековне архитектуре. На списку УНЕСКО-а има их 37.

Росијскаја газета. Сва права задржана.