Руски универзитети и међународни рејтинзи

Главна зграда Московског државног универзитета „Михаил Ломоносов“, највише здање на свету посвећено образовању. Извор: Lori / Legion Media.

Главна зграда Московског државног универзитета „Михаил Ломоносов“, највише здање на свету посвећено образовању. Извор: Lori / Legion Media.

У Русији је почео упис на универзитете и трајаће до 25. јула. Разни универзитетски рејтинзи су данас веома примамљиви. Међутим, зашто у врху међународних рејтинга нема руских универзитета?

Као што је познато, ове године се први пут ниједан руски универзитет није нашао на листи сто водећих светских универзитета по рејтингу часописа „Times“. Шта се то догодило? И да ли је рангирање по рејтингу толико важно? О томе новинар „Росијске газете“ разговара са водећим међународним експертима: професором Џамилом Салмијем, координатором пројеката Светске банке за Источну Европу у сфери високог образовања, и професором Филипом Алтбахом, директором Центра Бостонског колеџа за међународно високо образовање. Они су учествовали у годишњем заседању Међународног консултативног одбора Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ) из Москве.

У Русији има доста високошколских установа чије се дипломе цене и у иностранству. Зашто је онда међу лидерима светских рејтинга тако мало наших универзитета?

Филип Алтбах: Не треба придавати толики значај рејтинзима. Многи од њих имају своје унутрашње проблеме. На пример, они узимају у обзир само научне публикације на енглеском језику. И то је један од разлога што има тако много лидера из англосаксонских земаља. Али има и већи проблем, који Русију вуче наниже у међународним рејтинзима. То је професорска плата.

Русија има задивљујуће историјско наслеђе, њен академски систем је на светском нивоу. Али она је сувише затворена у себе.“

Филип Алтбах

У једном истраживању које смо спровели заједно са ВШЕ упоредили смо универзитетска примања у 28 земаља света. Испоставило се да је Русија на претпоследњем месту. Иза ње је само Јерменија. Узет је у обзир однос просечне плате и друштвеног производа у дотичној земљи. Прва петорка су Канада, Италија, Јужна Африка, Индија и САД. Код њих просечна примања универзитетског професора износе 4 до 6 хиљада долара. А на руским универзитетима професори не примају ни 1000 долара.

Џамил Салми: Ако професор мора додатно негде да заради, како се од њега може очекивати озбиљан научни рад? Многи руски научници не раде у Русији, јер су у другим земљама бољи услови. Потребно је да се повећају плате професорима и да се та средства издвајају из буџета. Неопходно је да схема плаћања рада буде еластичнија и стимулативнија.

Колику плату треба да има универзитетски професор?

Филип Алтбах: Не може се одредити тачна сума. Не важе свуда исте вредности. Али у свакој земљи научници треба да имају плату која ће им омогућити да пуном снагом раде на једном радном месту, на једном конкретном универзитету. Од тога треба почети.

Да ли се руски универзитетски и научни систем много разликује од западног?

Филип Алтбах: Русија има задивљујуће историјско наслеђе, њен академски систем је на светском нивоу. Али она је сувише затворена у себе.

Џамил Салми: Навешћу једноставан пример. Врло је мали број руских студената који добро знају енглески. Мало је и програма који се реализују на енглеском. А то је један од важних фактора у организовању академске размене и ангажовању страних студената и предавача. Исто важи и за научне публикације. У руским часописима се могу објављивати одлични научни радови, али ако су на руском језику, они, нажалост, за рејтинге уопште не постоје. А често и за светску науку.

Сада у Русији долази до стапања високошколских установа. Универзитети се обједињују и стварају се крупни научно-образовни центри. Да ли је то тренд?

Џамил Салми: У свакој земљи треба да постоје водећи универзитети који обављају функцију истраживачких центара. Али важно је да се у том погледу не претерује, да се пажња не усредсређује само на науку. Кад се фаворизује истраживачки рад, онда то може нанети штету образовном процесу. У тако великим земљама каква је Русија можда и није неопходно да се највише пажње посвећује истраживањима. Треба придавати већи значај образовном процесу и његовим резултатима.

Професор руског универзитета прима у просеку 33 хиљаде рубаља (1000 долара).

Постоји ли разлика између академске и универзитетске науке?

Филип Алтбах: То је веома важно питање. По мом мишљењу, систем Академије наука, који поред Русије постоји још и у Кини, за Француску и Немачку, на пример, није најбоље решење, поготово данас. Данас је потребна потпуна интеграција науке и образовања, потребно је ангажовање истраживача у образовном процесу.

Ко може лакше да изађе на светску образовну сцену: високошколска установа која образује конкретан профил стручњака или велики класични универзитет?

Филип Алтбах: Боље је концентрисати се на једну област, него тежити да се обухвати оно што је неизмерно. Ако обратите пажњу на високошколске установе које заузимају водећа места у рејтинзима, видећете да су тамо углавном универзитети природних наука. Али ипак су на првом месту квалитетан образовни процес и примерена професорска плата.

Треба ли високо образовање да се плаћа?

Џамил Салми: Ако бирате престижну професију адвоката или лекара која ће вам касније доносити добру зараду, онда је, наравно, логично да се такво образовање плаћа. Јер ће се касније то вратити вишеструко.

Нажалост, код нас за сада професија лекара није толико престижна и не плаћа се тако добро. Као и професија наставника.

Џамил Салми: Генерално гледано, високо образовање је добробит од огромног значаја за друштво и привреду у целини, и оно, наравно, треба да буде бесплатно. Али у пракси није све тако једноставно. Сви бисмо хтели да се родимо у земљи као што је, на пример, Швајцарска, где држава има довољно новца да обезбеди бесплатно високо образовање свима који то желе. Али већина земаља у свету, укључујући и САД, немају довољан буџет за то. Због тога државни универзитети морају да комбинују буџет и ванбуџетске приходе. Данас је то оптимална варијанта.

Не треба, међутим, заборављати ни социјалну једнакост. Способни млади људи који могу да постану одлични стручњаци треба бесплатно да добију високо образовање. И држава је дужна да им то обезбеди.

Џамил Салми је координатор пројеката Светске банке за Источну Европу у сфери високог образовања. У последњих 13 година пружао је стручну подршку реформама високог образовања у преко 35 земаља света.

 

Филип Алтбах је директор Центра Бостонског колеџа (Boston College) за међународно високо образовање. Један је од водећих стручњака у области високог образовања у свету.

 

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Росијске газете“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.