Цркве острва Кижи

У Карелији, на северозападу Русије, у средини великог језера Оњега, налази се острво пуно непоновљивих и нестварно лепих дрвених цркава.

Фотографије: Вилијам Брамфилд.

Некада су шуме северне Русије између језера Ладога и Белог мора биле препуне дрвених цркава. Данас је сачувано само неколико драгоцених примера, од којих се најпозатнији архитектонски комплекс на малом острву Кижи, једном од око 1400 острва језера Оњега. Удаљено од копна, острво се са својим необично живописним пејзажима дуго сматрало светим местом.

Више од једног века водеће руске институције улажу напоре да се ово културно наслеђе заштити. Кижи је 1966. добио статус националног музеја архитектуре и историје, а 1990. острво је уписано на листу Светске баштине УНЕСКО-а. На острву Кижи се налазе неки од најстаријих сачуваних примера руских дрвених грађевина, укључујући и једну малу цркву посвећену Васкрсењу Лазаревом, која је највероватније изграђена крајем 14. века.

Прворазредни пример руске дрвене архитектуре је храм посвећен Преображењу Господњем, саграђен 1714. године, наводно у част победа Петра Великог над Швеђанима, мада је ова црква постојала још почетком 17. века. Храм се налази на отвореном простору на југозападном делу острва, у средишту погоста (овај термин је у 18. веку почео да означава ограђено гробље са порохијском црквом).

Црква Преображења Господњег направљена је без иједног ексера. Њене куполе су покривене са преко 30 хиљада густо збијених јасикових дашчица.

Попут цркве светог Василија на Црвеном тргу у Москви, главни кишки храм са својим многобројним куполама оставља утисак снажне дубине и сложености, иако се његов изглед заснива на строгој структуралној и естетској логици. Његова силуета у облику пирамиде устремљене ка небу (висока 37 метара) из велике даљине наговештава се прилази светом месту, док дизајн саме структуре појачава ту улогу сваким својим детаљем. Централни део цркве Преображења је осмоугаоник у три нивоа, подупрт продужецима („рукама“) на све четири стране света. Ови продужеци такође имају нивое који представљају платформе за додатне куполе. Двадесет купола налази се на самој конструкцији, једна на врху и још једна на источној страни изнад апсиде. Ова замршена мрежа купола и других делова дрвене конструкције истакнута је и природним особинама различитих врста дрвета: тамни зидови од старог боровог дрвета и сјајне сребрне куполе покривене са преко 30 хиљада густо збијених лучних кровних дашчица од јасике.

Овако сложени дизајн кровног дела структуре омогућава ефикасно проветравање које чува храм од пропадања. За високе цркве брвнаре на северу Русије карактеристично је да се купола није могла видети изнутра зато што се централним делом цркве пружао свод („небо“) осликан фрескама светитеља и архангела. Oво „небо“ је било врхунац низа религиозних представа са иконостаса испред олтара. Нажалост, кишки свод је уништен током Другог светског рата. Знамо како је изгледао само према сачуваним црно-белим фотографијама.

Према легенди, дрводеља који је градио храм имао је од алата само секиру, а и њу је по завршетку посла бацио у Оњешко језеро, да се зна да је извршио своје животно дело.

Градитељи су предвидели да се храм Преображења користи само приликом великих летњих црквених празника. У Русији су често храмови грађени у пару - један за службе током лета, а други за зимски период. Зимски храм на острву Кижи саграђен је у погосту 1764. године и посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Он је спојен са летњом црквом и пружа леп визуелни додатак читавом комплексу. Док је црква Преображења својом структуром устремљена ка небу, црква Покрова са својом проширеном трпезаријом има акценат на хоризонтали. Круна од осам мањих купола које окружују главне куполе изнад осмоугаоног центра представља уједно и драматично и умирујуће решење које на тај начин пре допуњује облик храма Преображења него што му се супротставља.

Последњи део оригиналног погоста Кишког комплекса чини шаторасти звоник између двеју цркава. Саграђен је крајем 18. века, затим поново изграђен 1874. године и реновиран почетком 90-их година прошлог века. Погост са гробљем је ограђен ниским зидом хоризонталних летава на каменом темељу.

У средишњем и северном делу острва такође се налазе капеле, које су ту премештене из околних села. Све њих одликује скромни шарм и лепота карактеристична за традиционалну руску дрвену архитектуру молитвених места, са декоративним дуборезом и малим дрвеним куполама. Најупечатљивија је капела света Три јерарха из 18. века која је направљена у селу Кавгора у Кондопогској регији Карелије. Ова мала структура кулминира на свом западном крају осмоугаоним звоником.

Црква Преображења Господњег је сада у фази детаљне и сложене рестаурације, која ће осигурати њену будућност. Архитектонски комплекс на острву Кижи је у сваком случају један од оних споменика који Русију чине Русијом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.