Оштроумна машина руског научника

Извор: PhotoXPress.

Извор: PhotoXPress.

На међународном такмичењу у проласку тзв. Тјуринговог теста победила је технологија вештачке интелигенције чији је творац руски инжењер. У скоро 30% разговора програм је успео да убеди своје саговорнике да разговарају са људским бићем.

Технологија вештачке интелигенције коју је развио инжењер Владимир Веселов победила је на такмичењу алгоритама у проласку Тјуринговог теста, саопштава Селест Бивер (Celeste Biever), сарадник научног портала NewScientist.com, иначе један од судија на такмичењу. Такмичење је одржано у Блечли парку близу Лондона поводом стогодишњице рођења аутора идеје овог теста, математичара и криптографа Алана Тјуринга (Alan Turing). Организатори истичу да је овогодишње такмичење било рекордно по броју учесника.

Тјурингов тест

Тјурингов тест је један од основних концепата филозофије вештачке интелигенције. Тест се састоји у томе да судија преко текстуалног интерфејса комуницира са реалним човеком и са компјутерским програмом. Према одговорима на питања он треба да препозна који саговорник је човек, а који машина. Сматра се да је програм прошао тест ако у 30% случајева успе да превари судију (тј. да судија помисли да је комуницирао са човеком). Софтвер обично даје одговор брже од човека и зато се преписка води са паузама између питања и одговора.

У такмичењу је учествовало преко 30 судија. Њихов задатак је био да уоче разлику између 5 платформи вештачке интелигенције и 25 скривених људи који су такође комуницирали са њима преко чата. Било је обављено укупно 150 разговора. У 29% разговора са руским чат-ботом судије су мислиле да разговарају са човеком. Друго место је заузео чат-бот JFred, а треће Cleverbot. Поред поменутих учествовали су и ботови UltraHal и Elbot.

Чат-бот руске производње (са њим може да се поразговара на адреси http://www.princetonai.com/bot/) приказан је у лику 13-годишњег дечака Јевгенија Густмана из Одесе. Судија истиче да је Владимир Веселов, за разлику од осталих учесника у софтверском имитирању људи, дао своме боту карактеристике реалне личности. На пример, Густман има морско прасе, а отац му је гинеколог.

Узраст чат-бота није случајно изабран: „Тринаестогодишњак није сувише одрастао да све зна, а није ни сувише мали да не зна ништа“, објашњава његов творац.

Владимир Веселов је 1991. године завршио Војни инжењерско-космички институт „А.Ф. Можајски“ у Санкт Петербургу, а 1997. године одбранио кандидатску дисертацију, да би затим радио као научни сарадник и предавач на катедри која се између осталог бави питањима примене метода и система вештачке интелигенције у системима управљања космичким апаратима.

Од 1999. године Веселов је радио на системима обраде природног језика у петербуршком одељењу компаније Artificial Life (Бостон, САД), а затим се преселио у САД и 2001. године заједно са партнерима основао компанију Princeton Artificial Intelligence, у којој је развијао сопствену платформу вештачке интелигенције. Од 2002. године Веселов ради у компанији Johnson&Johnson, где се бави питањима аутоматизације аналитичких лабораторија и обраде лабораторијских података.

Технологију, коју је развио тим стручњака под руководством Веселова, 2011. године је откупила компанија i-Free са седиштем у Санкт Петербургу чија су специјалност пројекти у областима мобилне и NFC технологије, дигиталне дистрибуције садржаја, електронског плаћања, итд.

Компанија i-Free је користила технологију Веселова у мобилној апликацији Everfriends за оперативни систем Android. Може се рећи да је ова апликација конкурент личном гласовном асистенту Siri, доступном само на iPhone. Она, каo i Siri, користи технологију препознавања говора, уме да одговара на питања и извршава разне команде власника смартфона.

Siri поред Everfriendsима и друге конкуренте који користе технологију вештачке интелигенције, на пример гласовни асистент Sara или Evi. Google и Samsung такође активно раде на пројектима у овој области. Samsung је, рецимо, недавно лансирао гласовни асистент S-Voice.

Треба рећи да ово није први пут да једна руска технологија вештачке интелигенције прође Тјурингов тест. То је 2007. године пошло за руком и руском чат-боту Cyberlover који је „дресиран“ да флертује са корисницима чата или онлајн-познанства и да извлачи од саговорника личне податке. Како су тада истицали експерти, овај бот је демонстрирао „невиђени ниво социјалног инжењеринга“. Он је створен у оквиру руског пројекта Botmaster, познатог по спамерском програму XRumer за масовно објављивање линкова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.