Детектор који распознаје лаж по гласу

„Основна одлика апарата је у томе што он нема физички контакт са клијентом и ради искључиво на фонетском принципу“, објашњава Владимир Савченко, шеф катедре за математику и информатику НГЛУ. „Класичан детектор лажи подразумева постављање сензора на тело клијента. То је процедура која сама по себи иритира човека. Треба, дакле, узимати у обзир да је то за клијента стрес, што значи да резултат може бити погрешан. Нашем апарату није потребан контакт са клијентом, потребни су само рачунар и микрофон.“

Компјутерски програм снима говор и одмах избацује на монитор дијаграм по коме стручњак види да ли сабеседник има самопоуздање. Одговарајуће комбинације параметара на дијаграму значе да је испитаник миран или да се нервира. Саговорник можда ни речју ни гестом неће показати своју узнемиреност, али програм хвата и најмање промене у гласу.

За овај изум пре свега треба да буду заинтересоване специјалне службе. На пример, помоћу њега могу да провере блефирају ли „телефонски терористи“, или су заиста спремни да дигну таоце у ваздух. Очекује се да ће апаратура привући и пажњу банкара. Данас финансијске институције троше и време и новац на проверу кредитне репутације клијената, али преваранти стално изналазе нове начине да прикрију контроверзну репутацију и подигну милионске кредите. Међутим, ако разговор снима нижегородски програм, превара ће брже бити откривена.

„Сад припремамо верзију програма за мобилне телефоне“, каже Дмитриј Акатјев, професор катедре за математику и информатику НГЛУ. „Данас се често користи систем преваре путем телефона. На пример, преваранти позову човека на телефон и кажу, рецимо, да му је син направио саобраћајни прекршај за који се одузима дозвола, али да проблем може да се реши 'готовински'. Програм сигнализира да је ваш саговорник претерано узбуђен и не може да савлада емоције. Тако нећете постати жртва преваре.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.