Три шетње по Москви: сликарска, књижевна и музичка

Извор: Getty Images / Fotobank.

Извор: Getty Images / Fotobank.

„Руска реч“ представља три једнодневне маршруте које ће вам открити најскривеније тајне културног живота руске престонице.

Кремљ и Црвени трг су најпознатији културно-историјски споменици руске престонице и сваки туриста који дође у Москву обавезно их посети. Па ипак, у Москви постоји и много других места која неизоставно треба видети. Ако се не придржавате стандардне маршруте туристичког програма, моћи ћете да откријете споменике по којима је Русија заиста јединствена у свету: изванредне примере сликарства и архитектуре, споменике везане за књижевност и музику, као и природне лепоте.

Пенелопа Воглер се недавно вратила са свога првог путовања у Русију и прича о петодневном боравку у Москви: „За мене је боравак у Москви незаборавно искуство. Москва је невероватан спој изузетно богате културе и несвакидашње забаве. Чак и тако уобичајена ствар као што је одлазак у метро уствари је путовање кроз свет совјетске уметности и историје. Посебно су ми се свидели московски храмови који су од врха до дна покривени керамичким украсима, иконама и позлатом, вијугаве реке и пролећна лепота московских паркова, Толстојева кућа претворена у музеј, галерије, дворци... Све је то део књижевно-историјског мозаика који је многима од нас на Западу потпуно непознат, на нашу велику штету.“

Дакле, ако желите заиста да упознате Москву, можете да изаберете једну од три маршруте за које вам није потребан водич. За сваку маршруту требаће вам по један дан.

{***}

Државна галерија „Павел Третјаков“. Фотографија из слободних извора.

Дан први: сликарство и архитектура

„Сликарство је неодвојиви део московског амбијента, оно се овде среће на сваком кораку“, прича о својим утисцима Гитанџали Чатурведи из Индије. Многи гости престонице најпре одлазе у Пушкинов музеј сликарства који је чувен по колекцији слика европских импресиониста. Али зашто не укључити у програм и упознавање са радовима руских сликара? Државна галерија „Павел Третјаков“ (Третјаковска галерија), смештена у живописном амбијенту Замоскворечја, нуди својим посетиоцима „убрзани курс“ руске историје и културе. Између осталих слика тамо су изложени портрети царева, иконе, руски пејзажи од којих застаје дах и грандиозни прикази историјских догађаја.

„Провела сам цео дан у Третјаковској галерији и уживала у уметности“, каже Чатурведи. Посебан утисак на њу су оставили Рјепинова слика „Иван Грозни убија свог сина“ и задивљујући пејзажи – прикази буре на мору, непрегледних поља, пролећног цвећа и ливада. По речима Чатурведи, један дан у Третјаковској галерији довољан је да се потпуно саживиш са Русијом и њеним народом. А у ресторану „Класика“, чији амбијент подсећа посетиоце на ремек-дела руског сликарства, може се наручити одличан „бизнис ланч“.

Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године. Иља Репин, 1883-1885.

Обавезно треба видети и ваздушасте, светлошћу прожете слике Михаила Нестерова, чији се оригинали налазе у Марфо-Маријинској обитељи. Овај елегантни храм у модерном стилу пројектовао је архитекта Алексеј Шчусев. Један од најпознатијих његових радова је Маузолеј В. И. Лењина. Поклоници уметности 20. века треба да оду и у Нову Третјаковску галерију, где ће моћи да уживају у примерима савремене експерименталне уметности и данас већ заборављеним скулптурама које су својевремено биле симболи совјетске епохе.

После поднева најбоље је сести у метро и доћи до станице „Коломенска“, а одатле у парк Коломенско, где се налазе врхунски примери московске архитектуре. На обали реке Москве, међу воћњацима са пуно јабука, уздиже се храм Вазнесења Господњег који је убројан у споменике Светске баштине УНЕСКО-а. Саграђен је 1532. године по наруџбини Василија III поводом рођења престолонаследника Ивана, који је касније постао познат као Иван Грозни. То је један од најстаријих камених храмова у Русији. Његова шатораста купола почива на многобројним луковима фасада и сводовима степеништа.

У парку око храма налазе се остаци насеобина из каменог доба и реконструисане царске одаје из 17. века. У музеју, смештеном у згради управе, изложена је колекција најразноврснијих експоната, међу којима су позлаћена царска врата и каљеве пећи, дела уметника Михаила Врубеља. У парку посетилац може да види дрвену кућицу Петра Великог, да се провоза парком на чувеној руској „тројци“ или реком у чамцу, да завири у један од овдашњих дрвених ресторана где се служи пилетина на роштиљу и медовача.

{***}

Патријаршијска језера. Фотографија из слободних извора.

Дан други: литерарна Москва

Недавно је у Москви отворена нова станица метроа која се зове „Достојевска“. На њеним зидовима од сјајног црно-белог мермера приказане су илустрације из романа овог писца. Поред станице је музеј Достојевског, на месту где је он некада живео. Наиме, раније се ту налазило крило Маријинске болнице за сиромашне, где се писац родио и провео своје детињство.

Када изађете из музеја, можете да прођете још две станице метроом, а затим од станце „Чеховска“ дуж булевара до споменика песнику Сергеју Јесењину, у чијој близини ће се пред вама показати музеј Максима Горког, такође основан на месту где је он живео. То је изузетно лепа и модерна вила, а преко пута ње је храм у коме се венчао Александар Пушкин. Скоро све украсне елементе, укључујући и чувено мермерно степениште таласастог облика, светиљку у виду медузе и бронзану браву у облику морског коњица, осмислио је архитекта Фјодор Шехтељ. Улаз у музеј је бесплатан.

Ова маршрута се може завршити посетом градском музеју-кући А. П. Чехова. Недалеко одатле се налази рибњак поред кога су се одвијале прве сцене из култног мистичког романа Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“. У ресторану „Маргарита“ може се наручити изврстан „бизнис-ланч“ у који улази бокал вина и варенике од вишања.

Ту је и стан у коме је некада живео Булгаков, а који данас има статус музеја. У истом дворишту се налази и културни центар „Дом Булгакова“, познат по својим удобним ресторанима и стилизованом „трамвају са гуменим точковима“ који саобраћа у овом делу града.

Одличан наставак теме совјетских писаца може да буде одлазак у музеј Владимира Мајаковског – јединствену четвороспратну конструкцију која одражава песникове авангардне идеје. Обилазак музеја ће омогућити посетиоцима да у пуној мери осете снагу наде и очаја људи који су живели у Русији почетком двадесетог века, а кулминација ће бити посета собичка на последњем спрату, где је Мајаковски завршио свој живот.

Четири станице даље, на станици метроа „Парк културе“, налази се старински део Москве „Хамовники“, где је све прожето потпуно другачијом атмосфером: ту се у сенци дрвећа види имање Лава Толстоја. Ако уђете у дрвену кућу и завирите у гостинску собу чији су главни украси клавир и медвеђе крзно, моћи ћете да чујете снимак гласа великог писца, а затим да баците поглед и на чувени бицикл који још увек стоји наслоњен уза зид поред кабинета Лава Николајевича. 

{***}

Бољшој театар. Фотографија: Алексеј Вихров.

Дан трећи: звуци музике

Маршрута почиње на станици метроа „Театрална“, чији је плафон украшен златасто-белим барељефима са приказима порцеланских балерина, флаута и балалајки. Из метроа треба изаћи тамо где је „Бољшој театар“, који је недавно рестаурисан, и упутити се у правцу Камергерског сокака. То је пешачка зона са огромним бројем кафеа и ресторана. Управо ту је живео чувени композитор Сергеј Прокофјев.

Подземни пролаз испод Тверске улице довешће вас до Конзерваторијума – средишта московске музичке традиције. Од самог отварања Конзерваторијума 1866. године у њему је предавао Петар Иљич Чајковски, и управо док је овде радио написао је своје чувено „Лабудово језеро“. Испред Конзерваторијума стоји споменик великом композитору. Око споменика је постављена ниска ограда са уплетеним нотама из шест његових дела.

Обавезан део маршруте је шетња по Брјусовом сокаку. У кући бр. 7 живело је тако много изузетних мајстора балета и музичара, да се ни зидови не виде од спомен-плоча. Поред те зграде се налазе споменици чувеним музичарима и Дом композитора на чијем је зиду приказан виолински кључ. Ако се попнете Страсним булеваром на сам врх брда, видећете још два споменика: композитору Рахмањинову, приказаном како седи на столици испред куће у којој је некада живео, и певачу и песнику Владимиру Висоцком који стоји раширених руку са гитаром на леђима. Његове страствене песме о љубави, рату, политици, безумљу и пијанству освојиле су срца небројених поклоника.

Скрените улево и ускоро ћете стићи до врта „Ермитаж“, где се налази неколико позоришта, а међу њима се посебно истичу округле контуре здања „Нове опере“. Та оаза мира и тишине у самом центру мегаполиса прелепо изгледа и зими под снегом, и у пролеће, кад цвета дрвеће. Зими овде раде клизалишта, а лети се организују концерти на отвореном. Кафе „Чајхона № 1“ је спреман да гостољубиво отвори врата свакоме ко жели да попије шољу чаја. Пређите прометну обилазницу „Садовоје кољцо“ („Баштенски прстен“) и наћи ћете се у Музеју музичке културе „М. И. Глинка“, где нема шта није изложено: од лира из 13. века до првих електронских инструмената. Унутар музеја пада у очи натпис са чувеним речима М. И. Глинке: „Народ ствара музику, а ми, уметници, само је аранжирамо“.

Вече је право време за музику уживо. Можете отићи у удобан камерни театар крај Никитске капије на спектакл „Песме из нашег дворишта“, где гледаоци гледају представу уз вотку и мезе. То је одлично средство за уклањање свих језичких баријера (http://teatrunikitskihvorot.ru/). „Било је то лудо вече, пуно руских песама и вотке. Нисам могла ни да сањам да ће ми толико задовољство пружити представа у којој нисам разумела ниједну реч. То је искуство са којим се ништа не може поредити“, преноси нам своје утиске Пенелопа Вогнер.


Росијскаја газета. Сва права задржана.