„Глас Русије“ се у Србији чује све боље

Вера Жердева, руководилац српског програма радија „Глас Русије“, у ексклузивном интервјуу за „Руску речи“ говори о историји ове медијске куће, њеној улози у историјским догађајима у Србији током 20. века и о српским слушаоцима.
FM фреквенције радија Глас Русије“ на српском језику

Беoград: 96,2 MHz
Пожаревац: 106,2 MHz
Ниш: 92 MHz
Крушевац: 93,2 MHz
Аранђеловац: 98 MHz
Нови Сад: 89,5 MHz

Време емитовања

22:00-22:30
06:00-06:30
18:30-19:00

Руска реч: Колико дуго постоји ваша редакција на „Гласу Русије“?

В.Ж.: ПрограмзаЈугославијусеемитујевеомадуго,јошод1941.године.ПрвеемисијеГласаРусијепочелесудасеемитујууаприлу,кадасунацистибомбардовалиБеоград.Редакција,којасетадазвалаСлободнаЈугославија,радилајетокомцелогратакакобиречМосквебиладоступнажитељимаовеземље.КоднассурадилиСрбииХрвати.Тосубиликомунисти,међуњимајебилоиучесникапартизанскогпокрета,такодајењиховомишљењеималовеликизначајзасународнике.Данас,каданагодишњицуПобедеуДругомсветскомратуредакцијаприпремапразничнипрограм,нашидописнициинтервјуишуучесникетадашњихдогађајаисаговорницисеприсећајукакосупреносеизМосквеслушалисаодушевљењем,посебновестисафронтова,итојекрепилоњиховуверуупобеду.Југославијајеу20.векупрошлакрозмногаискушењаинамаједрагоштосмољудимауливалинаду.

После рата редакција је почела да се шири. Већ 1948. године уведен је и македонски језик. Али тада се Тито посвађао са Стаљином и дошло је до потпуног захлађења односа, тако да више уопште није било никакве сарадње ни по једном основу. Ми смо, међутим, и даље били радо слушани, јер је људе очигледно занимало шта се дешава у СССР-у. Тих година су слушаоци запазили коректност нашег садржаја: програми су били веома одмерени и објективни, и тицали су се углавном збивања у Совјетском Савезу. Период захлађења окончан је 1956. године: Хрушчов је посетио Југославију, Тито је допутовао у Москву. Наша редакција је поново живнула, појавио се програм и на словеначком језику.

Руска реч: А постоји ли сада програм на македонском и словеначком?

[Глас Америке и Дојче Веле] су нам нам највећа конкуренција. Овде се ради о свести многих људи, о односима између различитих земаља. Свака медијска кућа презентује своју позицију, па и ми то радимо.“

Вера Жердева, радио Глас Русије

В.Ж.: Не, нажалост. Програм на македонском из многих разлога је угашен 1991. године, а на словеначком 1993. Осим тога, када је почело бомбардовање Југославије, у нашој редакцији је сва пажња била усредсређена на догађаје у Србији и на Косову. Данас се трудимо да разговарамо не само са Србијом, него и са свим републикама бивше Југославије. У нашем програму и на нашем сајту појављују се материјали о Словенији, Хрватској и Македонији, где се одвијају политички процеси на које не би било згорег да се и у Србији обрати пажња. Конкретно, објавили смо материјале о ескалацији националистичког расположења у Хрватској, о заоштравању македонско-албанских односа у Македонији. Пратимо такође иницијативу за формирање Балканског парламента.

У области културе такође има много занимљивих збивања. Јесенас је у Русији реализован пројекат „Дани културе земаља Југоисточне Европе“. Долазиле су нам групе извођача из Србије и Хрватске, а такође македонски оперски певачи. Трудили смо се да у потпуности испратимо таква дешавања. И грађанима Русије је било занимљиво да сазнају шта се дешава у овом региону, а и Југословенима (назовимо их тако) да чују како је њихова уметност примљена у тако великој земљи као што је Русија.

Руска реч: Поред „Гласа Русије“ постоје и други страни медији који емитују програм за Србију: „Глас Америке“, „Дојче веле“. Које је ваше место у том низу? Да ли их доживљавате као конкуренцију?

В.Ж.: Они су нам највећа конкуренција. Овде се ради о свести многих људи, о односима између различитих земаља. Свака медијска кућа презентује своју позицију, па и ми то радимо. Ми се пре свега оријентишемо на квалитет материјала који емитујемо и на тематику која слушаоцу може бити занимљива. И много нам је драго што и поред објективних потешкоћа нисмо престали са радом, него се још трудимо да проширимо сферу нашег деловања. Наш програм је у последње две године постао информативнији. Раније смо више пажње обраћали на политику, а данас нам је на првом месту економија, врло озбиљно пратимо социјална питања, причамо о културним догађајима... Потребан је велики напор да се све то постигне, али ми имамо довољно снаге. Осим тога, слушаоце занимају не само материјали који се тичу Русије или Балканског региона, интересује их и оно што припремају редакције на другим језицима: на немачком, француском, шпанском... Разлог је вероватно у томе што српски медији не могу да имају сталне дописнике у Латинској Америци, или рецимо у Јапану, а тамо се одигравају многи важни догађаји. Узмимо, на пример, рат против наркомафије у Централној Америци. Имамо озбиљне материјале о економској ситуацији у Европској Унији и о њеним последицама које може осетити цео свет. Интензивно смо пратили ситуацију у Либији када је почела операција НАТО-а. Не треба заборавити да је Гадафи много помогао Србима крајем 90-их, и то је, природно, имало одјека код наших слушалаца.

Руска реч: Да ли добијате повратну информацију од слушалаца?

В.Ж.: Да, и оцене су углавном позитивне. Али приметила сам једну ствар: када је реч, на пример, о Хрватској, онда материјал наилази на далеко хладнији пријем, него када се вести тичу Србије. Рецимо, када смо пре две године почели да развијамо тему других република бивше СФРЈ, реакција је била таква као да материјал не постоји. По статистици видим да је посећен, али нема ниједне оцене, ниједног коментара. Затим су кренуле негативне оцене. Данас се углавном одржава баланс, јер има људи који разумеју нашу тежњу да прикажемо и оно што се дешава у региону.

Руска реч: Имате ли намеру да проширите своје присуство и на српске националне радио-станице?

Угледалисмосенаколегекојесупочеледарадесанационалнимрадио-станицамаземаљазакојеприпремајупрограм.Данассарађујемосарадио-станицомДелтакојаимапредајникеумногимсрпскимградовима,такодасесадачујемонесамоуБеограду,негоиуПожаревцу,Нишу,Крушевцу,Аранђеловцу,НовомСаду.НадамоседаћевременомбитисвевишесрпскихградоваукојимаћемомоћидасечујемонаFMталасима.

Руска реч: Ко су слушаоци „Гласа Русије“, колико људи вас слуша?

В.Ж.: Могу да кажем каква је статистика на сајту: од укупно 30 редакција „Гласа Русије“ ми смо негде на десетом месту по свакодневној посећености. Коефицијент цитирања је такође прилично висок: у српском сегменту Интернета може се наћи много линкова на наше материјале, а позивају се на нас и хрватски медији.

Наравно, ми смо веома захвални нашим слушаоцима, и желимо да наше дружење временом постане још присније.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“