Српска православна амбасада на Јаузи

Више од четири века Срби имају духовни кутак у срцу Москве, који се данас претворио у прави руско-српски културни центар. 12. јула, на дан св. апостола Петра и Павла, подворје Српске православне цркве (СПЦ) у историјском центру Москве обележило је свој храмовни празник.
Српско посланство: црква св. Петра и Павла на Јаузи. Извор: Lori / Legion Media.

Као и сваке године, на дан св. Петра и Павла у подворју СПЦ окупили су се представници српске дијаспоре и Руси који воле српски народ и културу.

Ова мисија подворја на зближавању двају народа почела је веома давно. Још средином 16. века у Москви је постојало подворје српског светогорског манастира Хиландара. Подворју је уступљен храм Успења Пресвете Богородице на улици Таганка. Данас се ту налази представништво Бугарске православне цркве.

Садашње подворје основано је 1874, када је Српској цркви уступљен храм св. Кира и Јована на старој московској улици Сољанка, саграђен у част крунисања Катарине Велике. Чим је отворено, подворје је одмах постало духовни и културни центар српске заједнице у Москви. Ту је било организовано и прикупљање прилога за српске храмове не само на територији тадашње Србије, него и у Босни, Херцеговини, Хрватској, Далмацији, Војводини и другим областима. Али, ово подворје није дуго постојало. Затворено је, као и сва остала подворја, 1918. после револуције у Русији. Убрзо затим је срушена и сама црква.

Изузетно волим да долазим у подворје СПЦ. Иначе, много Руса долази на Дан св. Саве да виде шта је крсна слава, зато што у Русији нема такве традиције. Овде можемо да видимо како Срби славе славу, како се свети колач и певају народне песме. Још један велики празник на који редовно долазим јесте Дан св. апостола Петра и Павла. Тога дана, сви ми Руси који долазимо као да се селимо у Србију: после богослужења у двориште се износе столови и поставља се ручак на који су позвани сви присутни. Испред храма тада обично наступају руски музички ансамбли у традиционалним ношњама, који изводе веселе народне песме.

Владислава Фиљанова, политиколог

После победе Русије у Другом светском рату у Москви су поново почела да се отварају представништва разних православних цркава. Године 1948. патријарх московски и целе Русије Алексије I благословио је обнову рада Српског, Антиохијског и Бугарског подворја. Српско подворје, међутим, није отворено због неслагања између Јосипа Броза и Јосифа Стаљина. Тада је грађанима Југославије било забрањено да бораве у СССР-у, и обрнуто.

Нова историја Српског подворја почела је 1999, када је патријарх Алексије II предложио да се оно поново отвори. Данас се подворје Српске православне цркве налази у историјском центру Москве, у храму светих апостола Петра и Павла, који се први пут помиње у 17. веку. Од 2002. настојатељ подворја је епископ моравички Антоније Пантелић. „То је био један од малобројних храмова у Москви у коме су вршена богослужења и који никада није био затваран, али и поред непрекидних богослужења био је у прилично запуштеном стању. Било је потребно доста труда да се уреди унутрашњост храма, његов спољашњи изглед, као и простор око храма. Морали смо да тражимо дозволу за сваку врсту радова, јер се ради о споменику архитектуре“, сећа се владика Антоније. Укупно је на рестаурацију и реновирање храма утрошено око 3,5 милиона евра. Сва средства су прикупили парохијани, како Руси, тако и Срби.

Двориште подворја СПЦ: удобни кутак у центру мегаполиса. Фотографија из слободних извора.

Данас се с правом може рећи да је подворје међународни центар. Овде се на празнична богослужења окупљају представници дијаспоре и амбасадори не само свих бивших република Југославије, него и других земаља. У подворје понекад сврате и представници власти из Србије, када дођу у званичну посету Москви.

Богослужења су на црквенословенском језику, мада се овде врше и традиционални српски обреди (на пример крсна слава) којих нема у пракси Руске Цркве. На дан спомена српских светитеља врше се посебне службе на српском језику. По речима настојатеља, однедавно Срби овде обележавају и своје националне празнике.

„У подворју се организују и изложбе, на пример посвећене тешком положају Срба на Косову. Издајемо књиге и материјале о нашој земљи намењене туристима. Код нас се објављују и књиге српских аутора на руском језику. При подворју делује поклоничка служба ‘Пут вере’, а такође друштво и фонд руско-српског пријатељства“, прича владика.

Као и пре 130 година, данашње подворје активно учествује у прикупљању прилога за Српску православну цркву. Тако је 2011. године напорима парохијана из српске дијаспоре прикупљена сума од сто хиљада долара за обнављање Хиландара, који је озбиљно оштећен у пожару у марту 2004.

Росијскаја газета. Сва права задржана.