Курилска острва: уметност краја света

Курилска острва су вулкански архипелаг између Камчатке и јапанског острва Хокаидо. Овај острвски низ одваја Охотско море од Тихог океана.

Архипелаг чине два паралелна острвска гребена, Велики и Мали курилски гребен. Први извештај о Курилским острвима донео је руски путник и истраживач Владимир Атласов.

Људи су повремено, са мање или више успеха, покушавали да обуздају снагу исконских природних сила које господаре Курилским острвима. Као својеврсни споменик укротитељима топлоте скривене у недрима земље, у подножју вулкана Барански на острву Итуруп налази се једна од малобројних геотермалних станица у Русији.

Бродови руске Тихоокеанске флоте користе пролазе међу острвима јужног дела курилског архипелага како би изашли на отворени океан. Преостала два пролаза којима се са азијског копна може доћи до Тихог океана, Сангарски и Цусимски, налазе се под контролом других држава, док су пролази средишње и северне групе Курилских острва мање истражени и непогоднији зато што зими могу и да се заледе.

Курилска острва су места непоновљиве лепоте, која, међутим, још увек нису уређена као национални центар еколошког туризма. Највеће препреке су цене авионских карата и неразвијеност инфраструктуре.

Природа је ова острва украсила мноштвом река, водопада, извора топле воде, вулкана, језера и пропланака. Термални извори и фумароле (пукотине из којих излазе дим и пара) стварају прави призор из бајке у подножју вулкана Барански. Непоновљиви контрасти крајолика и биљног и животињског света као да су сишли са величанствене палете неког сликара импресионисте.

Јесењин у једној својој песми каже о Русији: „Ни крају ни концу трага, / поглед у сјај потоне“. Ко успе да оде на Курилска острва може да каже да је крај света видео; али и овде, као и у Рјазању, поглед тоне у јесењински сјај. Малобројни посетиоци овог краја заиста личе на ходочаснике.

Вода која окружује острва богата је рибом и другим плодовима мора. Осим тога, према прорачунима научника, резерве нафте и гаса у водама око јужних Курила износе око 300 милиона тона. Међутим, ове бројке изгледају потпуно безначајно према природним лепотама овог острвског венца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.