Поруке Евроазијске економске уније Европској унији

Евроазијски економски простор се у Бриселу све чешће доживљава као објективна реалност. Очигледно је да ће јачање ове нове интеграције допринети да се у одређеној мери коригује и рад Русије са ЕУ.

Развој интеграционих процеса на постсовјетском простору један је од главних спољнополитичких приоритета Русије. При томе наш најважнији задатак није само очување и учвршћивање јединства у политичком, социјалном и културно-историјском смислу, него и опоравак трговинско-економске сарадње и стимулација здраве конкуренције. Полазно становиште је да ни Заједница независних држава, ни Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана нису створене у циљу ескалације било каквог облика конфронтирања са суседима, него ради мирне коегзистенције и узајамне сарадње са другим блоковима држава, укључујући и Европску унију.

Када се ради о алтернативним облицима интеграције или стратешком избору који, по мишљењу појединаца, треба да направе земље постсовјетског простора, ту има много погрешних интерпретација. Ова евроазијска интеграција (а реч је о економској интеграцији, то хоћу посебно да нагласим) и она интеграција чије језгро чини Европска унија, у суштини су два паралелна процеса. Штавише, они се међусобно допуњавају. И што је најважније, међународно-правна база на којој су засновани ти процеси утемељена је на нормама и правилима Светске трговинске организације, и у оба процеса је слична и упоредива. Ништа од онога што се ради у оквиру евроазијске интеграције не противречи нормама Светске трговинске организације и, генерално гледано, није у колизији са интеграционим параметрима који важе у западном делу Европе.

Ако се [од стране Европе] државама постсовјетског простора намеће некаква дилема „или сте са нама, или сте против нас“, сматрам да то није коректно, а није ни поштено према тим државама.

Нарочито бих подвукао да учесници евроазијске интеграције користе добар део искуства Европске уније, посебно када је реч о регулационим механизмима и техничким стандардима. Такође подсећам да је то питање прилично активно и енергично разматрано у мају 2005. године, када су усвојене „мапе пута“ за стварање четири заједничке сфере на релацији Русија – Европска унија (економија, слобода, безбедност и правосуђе, спољна безбедност, а такође наука, образовање и култура). Тада је у „мапу пута“ сарадње на заједничком простору у сфери спољне безбедности био укључен и став да интеграциони процеси у разним деловима Европе узајамно допуњују једни друге. Према томе, ако се државама постсовјетског простора намеће некаква дилема „или сте са нама, или сте против нас“, сматрам да то није коректно, а није ни поштено према тим државама.

Када разговараш са стручњаком, на пример, о конкретним параметрима Царинске уније, онда је дијалог са нашим партнерима из Брисела сасвим коректан и прагматичан. Јер, на крају крајева, Европска унија је сама по себи такође царинска унија. Али кад поједини политиколози, посланици Европског парламента и политичари покушавају да вештачки исполитизују оваква питања, онда је ситуација сасвим другачија. Чињеница је да чланство у Европској унији до сада није понуђено ниједној од тих земаља, мислим на садашње постсовјетске државе (осим балтичких). И у догледно време, колико ја схватам, Европска унија не намерава то да учини.

УједнотребаистаћидасеуЕвропскојунијиназваничномнивоуиспољавасасвимприродноинтересовањезаинтеграционепроцесенапостсовјетскомпростору,поготовозастварањеЕвроазијскогекономскогпростора(ЕЕП).ОводругосеуБриселусвечешћедоживљавакаообјективнареалност.ОчигледноједаћејачањеинтеграцијеуовомформатудопринетидасеуодређенојмерикоригујеирадсаЕвропскомунијом.Рецимо,појаванаднационалнихструктурауоквируевроазијскеинтеграцијеунелајеновифакторунашепреговоресаЕвропскомунијомоНовомбазномспоразуму.МораћемодаузмемоуобзирчињеницудаћеизвестанобимкомпетенцијасанационалногнивоабитипренетнанивоЕвроазијскеекономскекомисије.Могурећиданамакаопреговарачиматакавразвојситуацијенијеолакшаопосао,алијатуневидимникаквенепремостивепрепрекеиуверенсамсвакомслучају,рачунамнато)даћеимојипартнериизпреговарачкеделегацијеЕвропскеунијеиматииститакавприступ.

Аутор је ам­ба­са­дор Ру­ске Фе­де­ра­ци­је при Европ­ској уни­ји.

Росијскаја газета. Сва права задржана.