Суздаљ: 1000 година згуснуте историје

Градић са нешто више од десет хиљада становника. Нема у њему ни индустрије, ни посебних климатских или економских погодности, нема ни мора, ни лековитих извора, ни пловних река, нити било каквих важних регионалних саобраћајница. Чак ни пруга није овуда прошла.

Па ипак је Суздаљ познатији од многих великих градова Русије. По броју туриста који овамо долазе преко целе године (мада ипак највише лети) ниједан град се не може мерити са њим. Поред тога, Суздаљ има највише очуваних споменика по глави становника: на поменутих десет хиљада становника долази пет манастира и један кремљ (стара градска тврђава). То нема ниједан други град. Али и то није ништа у поређењу са оним што је Суздаљ имао крајем 16. века: један кремљ са катедралним храмом од камена и седам других храмова, 11 манастира са укупно 27 храмова и још 14 дрвених храмова унутар одбрамбеног насипа, и све то – на 400 градских домаћинстава. Све у свему, један храм на осам домаћинстава!

Ако је време оснивања неког града непознато, онда је код нас уобичајено да се као датум оснивања узима његово прво спомињање у летописима. Тако испада да је Суздаљ настао 1024. године, јер је под том годином поменут у чувеном Несторовом летопису.

Цеоградјекаовеликимузеј.УСуздаљусесасвакогместавидибарједанодпетманастираијошпонекихрам.НајстаријиархитектонскиспоменикјеСуздаљскикремљ,тј.стараградскатврђава.Саборнацрквауцентрукремљасаграђенајеу12.веку.ОнајечувенаипосвојимЗлатнимвратимакојадатирајуиз1230-1233.године.Криласуимиздељенанаквадрате,аусвакомквадратујеприказанасценанекогдогађаја.Свиприказисуурађениоригиналномиупечатљивомтехникомзлатописанабрунираномбакру.Вратасеналазеназападномијужномулазууцркву.

Да би се пришло цркви, најпре треба ући унутар зидина кремља. Те зидине, рекло би се, нису довољно високе да заштите град. У сваком случају нису толико моћне као оне којима је опасан Спасо-Јефимијев манастир. Око кремља се ту и тамо налазе остаци древних земљаних насипа који су одолели зубу времена. Данас се на територији кремља налази музеј у чији састав улази неколико здања, између осталих и „Архијерејске одаје“, тј. резиденција духовног руководства. Одаје представљају сложени склоп просторија, дограђиваних у периоду од 15. до 18. века. Судећи по замашним грађевинама, овдашњи архијереји су располагали великим сумама новца.

1653. године у кремљу се појављује звоник са шаторастим кровом. То је веома масивна и тешка грађевина у чијем приземљу је смештена мала кућна митрополитска капела. Црквица је повезана са митрополитским одајама галеријом, којом су црквени великодостојници могли да долазе „на посао“ не излазећи напоље.

Наспрам кремља, на супротној обали реке Каменке, налази се музеј дрвене архитектуре са веома занимљивом експозицијом.

Северно од града, на високој левој обали реке, 1352. године је по налогу суздаљско-нижегородског кнеза Константина основан мушки Спасо-Јефимијев манастир. Био је замишљен као тврђава и првобитно је опасан дрвеном оградом, коју су разрушили Пољаци. Истине ради, треба рећи да су Пољаци сами обновили ограду пошто су своју војску сместили у манастиру. Данашње зидине од црвенкасте опеке подигнуте су 1664. године. Затвор, који је овде смештен 1667. године, укинут је тек 1905. године и (гле чуда!) није васпостављен после Октобарске револуције (за разлику од затвора у Соловецком манастиру).

Цео комплекс манастирских зграда је одлично очуван. Унутар зидина се налази Спасо-Преображенски храм (1564), храм Успења Пресвете Богородице са шаторастом куполом (1525), зграде манастирске економије, конаци и звоник (16-17. век). Звоник је данас потпуно рестаурисан, а ако вам се посрећи, можете чути и мајсторе црквене звоњаве који овде често демонстрирају своју вештину.

Река Каменка протиче кроз цео град. На њеној другој обали, наспрам Спасо-Јефимијевог манастира, налази се Покровски женски манастир, основан 1364. године. Ансамбл манастира чине беле камене зидине са девет кула (од којих две куле имају камени шаторасти кров), јединствени „надвратни“ храм Благовештења (саграђен 1518. изнад једне од манастирских капија), храм Покрова Пресвете Богородице (1510-1514) са дограђеним звоником, храм посвећен Зачећу свете Ане (саграђен 1551. уз зграду монашке трпезарије) и неколико манастирских зграда. Данас се у манастиру поново могу видети монахиње, мада је сада његова основна намена везана за ресторанске и хотелске услуге. Ако никада нисте живели у руској „изби“ или нисте платили 100 долара за преноћиште, овде можете без проблема да пробате и једно и друго.

Јужно од Спасо-Јефимијевог налази се Александровски манастир. Њега је, према неким изворима, основао сам Александар Невски 1240. године. Па ипак, једини сачувани храм тог периода (посвећен Вазнесењу Господњем) датира из 1695. године. Одавде се открива леп поглед на Покровски манастир. И овде, на територији Александровског манастира, постоји хотелска услуга, додуше не тако луксузна као у Покровском манастиру.

Ако кренемо даље на југ, наилазимо на још један манастир, посвећен Положењу ризе Пресвете Богородице. Основао га је 1207. године суздаљски епископ Јован и наменио га монахињама. Данашњи изглед је манастир почео да добија знатно касније, негде у 16. веку, када су дрвене грађевине замењене здањима од камена. Главни историјски споменик овог манастира је Света капија (1688) на јужном зиду, окренутом према граду. Боље је не улазити у круг манастира, јер рестаурација још није завршена, а историјски споменици су у очајном стању. Манастир је „украшен“ звоником високим 72 метра који датира из 1813-1819. године. Ова грађевина потпуно одудара од архитектуре древног града, а ни у архитектонском смислу нема посебну вредност. Биће да су је градски оци подигли само да покажу како Суздаљ није ништа лошији од престоног Петербурга. Тако се у граду појавио објекат који му по стилу никако не припада.

Росијскаја газета. Сва права задржана.