Ростов, град који се одвајкада зове Велики

РостовјеједаноддревнихградоваРусије.Унајстаријемрускомлетопису,Несторовој„Повестиодревнимвременима“,Ростовсепомињекаоградкојијепостојаовећ862.године.Премалетопису,градомјевладаоРјурик,ањеговипрвистановницибилисуМерјани,тј.представнициугрофинскогплеменаМерја.Премаархеолошкимсазнањима,старомерјанскоутврђење,такозвано„Сарскоградиште“,постојалојеовдејошу 7. веку.НатемељимаСарскогградиштау 9.векујеовдепочелаизградњаростовскогкремља(тврђаве),итоједанасједаноднајпознатијихархитектонскихспоменикаЗлатногпрстенаРусије.

Данас је Ростов туристички центар и град-споменик. Традиција очувања старине овде има дубоке корене, и можда управо захваљујући њој, и поред свих историјских катаклизми, знатижељан човек данас у Ростову има шта да обиђе и види.

Ростовски кремљ. Фотографија из слободних извора.

Свакаконајпретребапосетитикремљ.Онзаузимаповршинуоддвахектараисастојисеодцрквеиекономскихзграда,опасанихзидинамасаједанаесткула,подигнутим1670-1675.године.Стручњацисматрајудазидиненисуималеодбрамбену,негодекоративнунамену – подигнутесуизчистоестетскихпобуда.Звучилогично,јерзидинестварноизгледају„каонафилму“,акрајем 17. векауовимкрајевиманијебилопотребезатаквомодбраном.Кремљјепочеодасеградикаоседиштеростовскихмитрополита,адовршенје1683.годинезавремемитрополитаЈонеСисојевича.РостовскикремљјепостепенопочеодапропадакадајецентармитрополијепренесенуЈарослављ,ањеговомопустошењуумалонијекумоваоревнитељвереАлександарI,којијепочетком 19. веканаредиодасемитрополитскидворрастурикакобисециглеискористилезанештодруго.Срећом,прецаревесмртирастуренајесамосат-кула,доксуосталеграђевине,иакоујадномстању,ипакмогледарачунајунарестаурацију.Рестаурацијајеизвршенакрајем 19. столећасредствимаовдашњихтрговаца.Међутим,средином 20. векакремљјепоновооронуои1953.годинејепоноворестаурисан.

У кремљ се може ући кроз „надвратни“ храм светог Јована Богослова, саграђен 1683. године на једној од капија, или кроз петокуполни храм Васкресења (1670) на улазу са северне стране.

Главни храм Ростова је црква Успења Пресвете Богородице. Налази се унутар зидина кремља, и поред тога опасан је сопственим зидинама. Први храм је на овом месту подигнут 991. године, а овај данашњи је саграђен у 17. веку. У кругу храма се налази петокуполни звоник, чувен по својих тринаест звона, од којих највеће тежи две тоне.

Улицом Карла Маркса из кремља стижемо до Аврамијевог Богојављењског манастира. Он се налази готово у самом центру града, поред парка. Основан је у 11. веку а главна светиња му је храм Богојављења, саграђен 1554. године. Манастир је обновљен 1993. године и сада у њему живе монаси.

Из центра се лако стиже на западну периферију града, на обалу језера, одакле се види Спасо-Јаковљевски манастир. Он је занимљив и у архитектонском, и у историјском смислу. Године 1389. народ Ростова протерао је из града ростовског епископа Јакова, али не због неког греха, него зато што је помиловао грешницу која је већ била осуђена на смрт. Епископ се настанио у близини града и својим рукама саградио храм у част Зачећа Пресвете Богородице. Ускоро се око храма формирала заједница верних, који су епископа Јакова после његове смрти поштовали као светитеља (касније, 1549. године, Црква је званично прославила Јакова као светитеља). Ти верници су основали манастир који се у почетку звао Зачатјевски, затим Јаковљевски. У 17. веку у њему се појавила прва зграда од камена: Тројицки (касније Зачатјевски) храм, подигнут на месту првобитне дрвене цркве, исте оне коју је својим рукама саградио Јаков. Данашњи изглед манастир је добио још 1916. године, када је подигнута последња грађевина – споредни олтар у част Ватопедске иконе Пресвете Богородице. После револуције, од 1917. до 1923. године, богослужења су била дозвољена само у Јаковљевском храму, да би 1923. и то било забрањено, тако да је манастир коначно затворен. Један део просторија је искоришћен за станове, а други за помоћне зграде. Манастир је опустошен, али није уништен, па чак ни оштећен! Зато се може рећи да он сада има изглед који је имао 1916. године. Спасо-Јаковљевски манастир је 1991. године враћен Руској православној цркви и у њему је обновљен монашки живот.

После ових црквених споменика екскурзија може да се заврши једном световном посетом. Због тога се поново враћамо у кремљ. Поред његових зидина, на обали језера, у омањој дрвеној згради, старој 150 година, смештен је дом стваралаштва „Хорс“ који садржи галерију осликаних емајлираних предмета, руски етно-музеј и уметничке радионице. Управо овде се посетиоци могу детаљно упознати са ростовским брендом „финифт“, са његовим историјатом, традицијама, а можда (ко зна?) и са неким његовим малим тајнама...

Росијскаја газета. Сва права задржана.