Кострома, огњена престоница на седам брежуљака

Поглед на Ипатјевски манастир са реке Костроме. Извор: Lori / Legion Media.

Поглед на Ипатјевски манастир са реке Костроме. Извор: Lori / Legion Media.

Кострома је позната и као „провинцијска престоница“ Русије. Архитектура овог града, његови манастири, чувене иконе, музеји и тргови чувају трагове највећих догађаја у историји земље.

Није нимало случајно што се овај град често назива руском провинцијском престоницом. Као и Москва, и он је размештен на седам брежуљака и подељен реком на два дела. И то није крај сличностима: време оснивања Костроме, као и Москве, историчари смештају у 12. век. Постоји мишљење да је насеље на овом месту никло давно пре Христовог рођења, али за такву тврдњу нема поузданих доказа.

Град је своје име добио по ватри. Према Фасмеровом Етимолошком речнику“, кострома“ је сламена лутка девојке која је по паганском обреду спаљивана на покладе (масленицу). Име је словенско и има исти корен као и руска реч за ватру – костёр.

Икона Богородице Тихвинске била је поштована чак и у совјетско доба: током Другог светског рата авион у коме се налазила ова икона исписао је над градом крст за спас од нациста, приближно у исто време крст је и над Москвом исписивао авион са иконом Богородице Казанске.

Почетком 15. века Кострома је био прилично велики град и био је у целини изграђен од дрвета. Пожари су стога били честа појава и прве камене грађевине подигнуте су 1413, после још једне у низу пламених стихија које су захватиле град. Масовна камена градња почела је у 16. веку подизањем камених зидина и здања Ипатјевског манастира, основаног у близини града сто педесет година раније. Почетком 17. века настале су и камене зидине градског кремља. Кремљ ипак није спасао Кострому у доба смутње, када су Пољаци 1608. године два пута успели да заузму град. Први пут је то био одред регуларне шљахтинске војске, а други пут разбојници предвођени паном Лисовским.

Данас је Кострома обласни центар. У њој је развијена производња текстила, дрвнопрерађивачка индустрија и металургија. Најважније школске установе у Костроми су државни универзитет, виша војна школа, пољопривредна академија, технолошки институт и богословска школа. Град има 270 хиљада становника.

Саборна црква Св. Тројице у Ипатјевском манастиру. Из слободних извора.

Деведесетих година поново је отворен Ипатјевски манастир, у коме се у совјетско време налазио Костромски историјско-архитектонски завичајни музеј. Иако је враћен цркви, Ипатјевски манастир није изгубио ништа од своје музејске вредности: наиме, ту су још крајем 50-их година 20. века донете целе грађевине како би се направила збирка најинтересантнијих споменика стамбене и црквене архитектуре из читаве Костромске Области (црква из 1564. године, црква из 1713. године, стамбена кућа из средине 19. века и још много тога). Манастир се с разлогом сматра главном знаменитошћу Костроме.

Богојављенско-Анастасијински женски манастир, основан у 15. веку, чувен је пре свега по томе што се у њему чува икона Богородице Фјодоровске. Ова чудотворна светиња се у Костроми поштује више од 800 година. Била је поштована чак и у совјетско доба: током Другог светског рата авион у коме се налазила ова икона исписао је над градом крст за спас од нациста (приближно у исто време крст је и над Москвом исписивао авион са иконом Богородице Казанске).

Пажњу заслужује и Саборна црква Св. Тројице у Ипатјевском манастиру, саграђена 1560. године, али уништена већ 1648. године услед експлозије барута у подрумским просторијама. Између 1650. и 1652. црква је поново сазидана, а два и по века касније, 1911. године, извршена је генерална рестаурација и храму је враћен његов првобитни изглед, који има и данас. То је прелеп храм са пет купола, чувен по својим фрескама и иконостасу. Централно место на иконостасу припада Тихвинској икони – верној копији иконе Богородице Тихвинске, коју су 1613. године донели изасланици из Москве, који су Михаилу Романову донели вест о томе да је изабран за цара и замолили га да прихвати царску круну.

Међу споменицима световне архитектуре најинтересантнији су тзв. трговачке улице (низови малих радњи) и пожарна кула. Данашње камене трговачке улице почеле су да се граде 1775. године на месту дрвених, уништених у пожару 1773. Грађене су неколико деценија и размештене на огромној површини, тако да изгледају као стари трговачки град. Лавиринти уских уличица спуштају се до саме Волге и завршавају се обелисцима Московске стражаре, подигнутим 1823. године поводом могућег доласка Александра I.

Пожарна кула на централном тргу Костроме. Из слободних извора.

Пожарна кула, подигнута 1825. године, украс је централног градског трга. Својом фасадом она више подсећа на дворац, а њена стражарска кула личи на црквени звоник. После посете императора Николаја I 1834. године постала је чувена као најлепша пожарна кула руске провинције.

Било би потребно на десетине страна да се наброје и детаљно опишу сви културно-историјски споменици Костроме. Свако ко долази у Кострому обавезно треба да пође и на екскурзију бродом по Волги. Чак је и сам поглед с реке на Кострому вредан тога да се овде дође!

Росијскаја газета. Сва права задржана.