Ратификован протокол о уласку Русије у СТО

Преговори око уласка Русије у Светску трговинску организацију трајали су преко 15 година. Протокол о уласку потписан је 16. децембра 2011. у Женеви. Извор: AFP/EastNews.

Преговори око уласка Русије у Светску трговинску организацију трајали су преко 15 година. Протокол о уласку потписан је 16. децембра 2011. у Женеви. Извор: AFP/EastNews.

Председник Владимир Путин потписао је закон којим се ратификује протокол о уласку Русије у Светску трговинску организацију. Шта очекује Русију после ступања у светски трговински клуб? Да ли је оправдана бојазан да ће то довести до затварања предузећа и повећања незапослености?

Преговори о ступању Русије у СТО започети су 1995. године, али су тек од 2000. године прерасли у комплексан процес који обухвата све аспекте прикључивања једне земље Светској трговинској организацији.

Најакутнија питања у току дискусија тицала су се подршке коју држава пружа пољопривреди, фитосанитарне и ветеринарске контроле, квота за испоруку прехрамбених намирница, царинских такси на дрвену грађу и производње аутомобила. Преговарачки процес је доспео у ћорсокак 2006. године, када је Русија повећала увозну царину на дрвну грађу са 6,5% на 25%. Земље Европске уније су бурно реаговале на овајпотез и поставиле су ултиматум: ако се царина не смањи, ЕУ неће дати своју сагласност на приступање Русије Светској трговинској организацији. На крају је тарифа привремено замрзнута, с тим што је Москва упозорила да ће од 2012. године повећати стопу за 80%, уколико се питање њеног уласка у СТО поново доведе у питање.

Протокол о уласку Русије у глобални трговински клуб потписан је 16. децембра 2011. године у Женеви.

МаксимМедведков,директородељењазатрговинскепреговореМинистарстваекономскогразвоја,иАлексејЛихачов,заменикминистраекономскогразвоја, говоре за РосијскугазетуштаочекујеРусијупослеступањауСТО, као и о томе да ли је оправдана бојазандаћеступањеуСТОдовестидозатварањапредузећаиповећањанезапослености.

Максим Медведков: Лако је за домаће економске проблеме кривити СТО

„На Светску трговинску организацију су практично у свим њеним чланицама сваљивани разни проблеми, који често немају никакве везе са условима чланства у овој организацији. Исто се дешава и код нас.

„Размотримо трезвено питања која изазивају бојазан. За предузећа има значаја само један услов, тј. оно што може да се измени после ступања у СТО, а то је висина извозне тарифе. Да ли извозна тарифа има одлучујући значај за конкурентност предузећа? Има, али у врло ретким случајевима. Има ли држава могућност да врати ранију извозну тарифу, уколико се испостави да извоз некоме наноси штету? Има, на основу разумно мотивисаних жалби предузећа. У чему је онда проблем? У томе што или предузеће не зна да такве могућности постоје, или не жели да губи време и новац на припрему аргумената. Али то је онда проблем самог предузећа.

Миод2002.годинеуводимосистемзаштитетржиштаиприпремилисмонадесетинестручњака.МногиодњихсупрешлиуЕвроазијскуекономскукомисијукојасесадатимебави.Штосетичемасовненезапослености,Русијанепреузимаобавезедаобезбедиприступстранераднеснагенасвојетржиштерада.Збогтогаћемомикаоидосадамоћидарегулишемобројстранихрадникапитањусустотинехиљадараднихместа),алипитањеједалићетоуопштебитипотребно.“

Алексеј Лихачов: Зона слободне трговине Заједнице независних држава већ је усклађена са нормама СТО

„После прикључења Светској трговинској организацији конкуренција у многим привредним гранама ће постати много јача. Извозне тарифе ће почети да се смањују за месец дана, и то ће се одвијати у етапама. По истеку прелазних периода (максималан прелазни период је седам година) просечна стопа царинских такси ће се смањити за 2,5 до 3 процента. То, наравно, неће имати катастрофалне последице. Ми и сами желимо развој здраве конкуренције. Потрошачи у крајњој инстанци треба да добију квалитетнију робу по приступачној цени.

„Држава, власници предузећа и менаџери ће, наравно, морати да се потруде и искористе инструменте СТО. Ако се буде исправно поступало, улазак у светски трговински клуб омогућиће ширење домаћих компанија и привреде у целини. Уосталом, Русија фактички већ одавно функционише по правилима Светске трговинске организације. Све измене које се тичу наших обавеза унете су у законодавство још 2003-2007. У складу са правилима СТО формирана је и нормативна база Царинске уније и Јединственог економског простора Русије, Белорусије и Казахстана. Чак је и зона слободне трговине Заједнице независних држава, која ће ускоро ступити на снагу, такође усклађена са најбољим светским узорима и основним нормама СТО.

„Разуме се, држава неће пустити низ воду руску индустрију. Разрађен је план прилагођавања индустрије условима СТО, који подразумева и конкретне мере заштите тржишта и уопште питања оптимизације подршке коју држава треба да јој пружи. Тако, субвенције пољопривреди могу бити два пута веће од садашњих. У циљу подршке индустрији Русија може у већој мери да користи инструмент државне набавке, а то је више од шест хиљада милијарди рубаља (187 милијарди долара) годишње. Сада су већ на снази 15-процентне повластице за домаће произвођаче приликом државне набавке возила, грађевинске технике, производа лаке и прехрамбене индустрије, док се текстил за униформе набавља само од руских произвођача. Поред тога, влада има у плану додатно проширење режима повластица за руске произвођаче.

„И даље су актуелне мере заштите од дампинга, а чланство у СТО само ће стимулисати њихову енергичнију примену.

Најзад,заштитасопственогтржиштанијејединатемаокојојтребаговорити.СТОотвараиновемогућностизаизвоз,итонетоликоенергената,коликопроизводаметалургије,хемијскеиндустријеипољопривреде.Акосеимаувидудасутржиштаусветувећиномтранснационална,ондаћенамучешћеусветскомтрговинскомклубуомогућитидаефикаснијереагујемонаризикесветскеекономикеидасветскатрговинскаправилаподешавамоускладусанашиминтересима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“