Валаам је највеће острво истоименог архипелага Ладошког језера. Специфична геолошка грађа и географски положај чине да архипелаг има посебну микроклиму. Узрок се крије у стеновитој подлози и самом Ладошком језеру – највећем језеру у Европи.
Валаам је познат пре свега захваљујући Спасо-Преображенском мушком манастиру са величанственом црквом и звоником високим 72 метра. Око манастира и на острвима архипелага монаси су током векова оснивали скитове, градили капеле и постављали поклоничке крстове. Посебно место у историји манастира имају инжењеријске конструкције: извори на литицама, пловни канали и системи за исушивање.
Монаси су у прошлости сами себи обезбеђивали све врсте пољопривредних производа: воће, поврће и месо. На острву су у топлим баштама сазревале лубенице тешке и по осам килограма и диње од три килограма. Гајили су и лековито биље, а код овдашњих лекара долазили су пацијенти чак из престонице Руске Империје. У више наврата манастир су посећивали руски цареви и чланови царског дома. Од 1842. године, када је почео да саобраћа пароброд на линији Петербург–Валаам–Сердобољ (Сортавала), почеле су и редовне посете поклоника. У дане верских празника манастирске гостионице примале су и по 4 хиљаде гостију.
Посетилац Валаама може да ужива у његовим стрмим стеновитим обалама и боровим шумама. Овде су налазили инспирацију сликари Иван Шишкин, Архип Куинџи, Николај Рерих и Роквел Кент, а у 19. веку су питомци Санкт-Петербуршке ликовне академије овде сликали своје дипломске радове. Валаам су посећивали писци и песници, као на пример Фјодор Тјутчев, Николај Лесков, Александар Дима (отац), композитори Петар Чајковски и Александар Глазунов, путописац Николај Миклухо-Маклај и аутор таблице хемијских елемената Дмитриј Мендељејев.
Поред програма стандардне једнодневне екскурзије са посетом централног манастирског комплекса, као и Васкресенског и Гетсиманског скита, гости у договору са мештанима могу да изнајме чамац за риболов, или да се по ветровитом времену провозају моторним чамцем између острва и по каналима, да се искупају и од овдашњих рибара купе мало сушене или димљене рибе. Овде је природа изузетно лепа, а вода је пуна рибе. Није чудо што су први људи дошли овамо још много пре појаве хришћанства. Зато на острву има и древних кругова, обложених камењем, и рунских натписа.
Хришћанско братство се први пут помиње у изворима из 10. века, где се говори о преподобним грчким монасима Сергију и Герману, који су дошли са Истока проносећи реч Божју. Њихову улогу у оснивању монашког братства нико не доводи у питање, али зато око времена изградње првог манастира и данас постоје различита мишљења: по једнима је то било у 10-11. веку, а по другима у 12-14. веку. То није ништа необично, јер је овуда пролазила граница између Русије и шведске краљевине, тако да је ова територија често била захваћена ратним дејствима и уништењима. У тим ратовима је нестало и житије преподобних вааламских подвижника Сергија и Германа, али су зато њихове мошти, сахрањене у храму, до данас сачуване.
ПоузданосеоВалаамскомманастируможеговоритипочевод1407.године,кадасеонпомињеуписанимизворима.Тадајенаархипелагувећживелооко600монаха.Утодобаманастиринисубилисамоупориштавереицентрипросвећења,негоитврђавенасевернимграницаматадашњеНовгородскекнежевине,акасније,кадајепослепоходаИванаIIIоватериторијаприпојенаРусији,инаграницама рускедржаве.Валаамскиманастир,међутим,нијепостаотврђавауправомсмислу.Почетком17.векаонинијебиовишенаграници,алијегодине1617.закљученСтолбовскидоговоркојимјецеоархипелаг,заједносаманастиром,прешаоурукеШвеђана.
Када је 1721. године окончан Северни рат, према Ништатском мировном споразуму Западна Карелија је враћена Русији. Стрпљиво и упорно монаси почињу да обнављају стари манастир, тачније да га изнова граде. На острво се довози плодна земља за гајење воћака и јагодастих плодова. Захваљујући острвској микроклими и топлим баштама, овде почиње успешно да се гаји бостан.
ОбитељдоживљавапроцватзавремеигуманаДамаскина,настојатељаВалаамскогСпасо-Преображенскогманастира.Онјеуправљаоманастиром42године,почевод1839,иуправоонједовеонаострвопетербуршкогакадемика,архитектуАлексејаГорностајева.ОнјепројектоваоизапочеоизградњуцентралногСпасо-Преображенскогхрамакојиможедаприми3хиљадеверника.Манастирјечакимаоисвојумалуфлотилу.Манастирскипароброд„СветиНикола“ вукаојепојезерусплавовеичамцесапоклоницима.Узгред,до1917.годинегостисупоострвумоглидасекрећусамопутем,итоподприсмотроммонаха.
НаконОктобарскереволуцијезападнидеоЛадошкогјезерасаВалаамскимархипелагомприпаојеФинској.ПослеДругогсветскогратаархипелагизападнаобалаЛадогевраћенисуСовјетскомСавезу,ализаоних30година,коликосеналазиоуиностранству,манастирјеопустео.Упослератномпериодуовдејебилооснованоцивилнонасеље,атек1989.годинејеодлученодасеманастиринекеграђевиневрате Руској православној цркви.13.децембраистегодине,наданапостолаАндрејаПрвозваног,наострвоједопутовалопрвихшестмонаха,а13.децембра2005.годиненастаромзвоникупоновојеодјекнулозвоно„АндрејПрвозвани“,тешкопреко16тона.
Обзиром да у манастиру живе монаси, у кругу манастира мушкарци треба да буду без капе, а жене у сукњама и марамама.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
