Војна тајна Котелничког сокака

Испод ове неугледне зграде у Котелничком сокаку у Москви налазио се бункер висине зграде од 17 спратова. Фотографија из слободних извора.

Испод ове неугледне зграде у Котелничком сокаку у Москви налазио се бункер висине зграде од 17 спратова. Фотографија из слободних извора.

У време када се СССР припремао за Трећи светски рат, нико није могао да замисли да се испод једне обичне мале зграде у малој московској улици крио командни пункт стратешке авијације, смештен у подземном склоништу високом као зграда од 17 спратова.

То је на први поглед најобичнија једноспратна стамбена зграда у Котелничком сокаку. Ко не зна, тај не може ни да поверује да врата и прозори на тој кући нису прави, тј. да је иза њих голи зид. А са друге стране зида се крије гвоздена купола висока девет и широка шест метара...

Први бункер са кога је скинут печат државне тајне

Како су показала истраживања, улаз јенајслабијатачкапротиватомскогбункера.Управозбогтогајеовајспецијалниобјекатконструисантакодауњеганеможедапродрениједнозрнцерадиоактивнепрашине,тејебезбеданнесамоодрадијације,негоиодударногталасаисветлосногзрачења.

Са истим циљем су конструисана и специјална врата, тешка две тоне. Осим тога, бункер се налази под земљом на дубини од 65метара,штојеравновисинизградесаседамнаестспратова.

У време Хладног рата Совјетски Савез се темељно припремао за Трећи светски рат. Тада је на територији бившег СССР-а изграђено око хиљаду противатомских бункера. Последњи је почео да се гради 1989. на Криму, али се одустало од градње пре него што је бункер завршен.

Екскурзија у музеју. Фотографија из слободних извора.

АовајуМоскви,наулициТаганка,подназивомБункер-42,јединијесакогајескинутпечатдржавнетајне,послечегајепретворенуМузејхладнограта.

Бункер је четрдесет година служио као специјални објекат. Његова изградња је почела још 1951,за време Стаљина, азавршенаје1956,послењеговесмрти.

Сви су мислили да је ту тоалет за војнике

Прво што заинтригира посетиоца је одлична камуфлажа бункера.

Заиста, никоме није могло пасти на памет да се испод обичне једноспратне куће на површини од седам хиљада квадратних метара налази командни пункт стратешке авијације.

Уопштенијебиломогућеданекотопомисли.Предузиманесусвемередасествориилузијанормалногживотаузгради.Светлосеовдесваковечепалило,аујутругасило,причакустосМузејаХладногратаАлексејАлександров.

Специјални објекат је радио нон-стоп. Овде је у једној смени свакодневно радило 600 људи: телеграфисти, телефонисти, везисти, шифранти...

Није било могуће пустити одједном толико људи из зграде, зато су униформисана лица пуштала у зграду по три човека у одређеним интервалима. На исти начин су бункер напуштали они који су одрадили своју смену. Житељи Котелничког сокака били су уверени да ти људи једноставно иду у тоалет. Ако би неко био баш много радознао, војницима је наређено да кажу: овде се налази стручна библиотека.

Залихе намирница у бункеру биле су довољне за месец дана самосталног функционисања

Стручњацикојибибилипривременоупућениуспецијалниобјекатдовоженисунарадноместовезанихочију.Убункерјемоглодасеуђеикрозтајнетунеле.Једанје,например,направљенизмеђуКурскеиТаганскестаницеметроа,адругијеповезансаТаганскомкружномстаницом.Тунелимасестижеучетирицилиндричнаблокаодкојихјесвакиимаосвојупосебнуфункцију.

Ублокубројчетиријебилакоманда.Усуседном,првомблокубилисутелефонисти,телеграфисти,шифранти,везистиидругистручњаци.Удругомблокусеналазилаапаратуразавезе,аутрећемсвештојепотребнозафункционисањеспецијалногобјекта,објашњаваАлексејАлександров.

Објекат је имао сопствене агрегате, систем вентилације, па чак и две бушотине за артешку воду, а залиха је било довољно за цео месец самосталног функционисања.

Све ово посетиоци могу да чују од радника музеја. И не само да чују, него и да виде својим очима.

ХладнапричаилиМузејскапрашина

УбиоскопскојсалисегрупамапосетилацаприказуједокументарнифилмХладнаприча.ФилмговориовременусукобаизмеђуСССРиСАД,отрциунаоружању,онапетојмеђународнојситуацији...

На екрану се смењују препознатљиви кадрови филмске хронике: нуклеарна експлозија у Хирошими и Нагасакију, Черчилов говор у Фултону, Курчатов, Семипалатински полигон за нуклеарне тестове у Казахстану, ракете средњег домета...

Обавезна тачка у програму посете музеју је имитација лансирања ракете са нуклеарном бојевом главом као одговор на удар Американаца.

Бункер је грађен тако да траје вековима, а да ниједно радиоактивно зрно прашине не продре у њега. Додуше, овде ипак има прашине, али она уопште није опасна, јер то је обична, музејска прашина.

Војна тајна Котелничког сокака: Музеј хладног рата

Росијскаја газета. Сва права задржана.