Дванаест активних вулкана Русије

Кључевски вулкан (Камчатски Крај)

Један од највиших активних вулкана на Евроазијском континенту. Висок је 4850 m, а стар приближно 7 хиљада година.

У последњих 270 година било је преко 50 снажних ерупција.

У току ерупције 2004-2005. стуб пепела је достигао висину од 8000 m. Последња ерупција била је 2009. године.

Кључевски вулкан привлачи велики број планинара и туриста, али је однео и највећи број жртава у поређењу са другим вулканима Камчатке. Познат је случај када је 1978. у шатор младих глациолога улетео ужарени камен, избачен снажном вулканском експлозијом, од чега је један млади научник погинуо.

Корјакски вулкан (Камчатски Крај)

Висок је 3456 m. На врху вулканске купе данас се налази кратер пречника 180-200 m. Вулкан се налази 35 km од Петропавловска Камчатског, главног града Камчатског Краја и саставни је део панораме града.

Овај вулкан је 1996. унет у списак од 16 вулкана (енг. Decade Volcanoes) које по мишљењу специјалне комисије УН (International Association of Volcanology and Chemistry of the Earth's Interior) треба посебно проучавати због њиховог активног развоја и близине насељеним подручјима.

Крајем децембра 2008. године Корјакски вулкан је избацио стуб паре и гаса који се лепо видео на снимцима из космоса. Последња ерупција је забележена 2009. године.

Авачински вулкан (Камчатски Крај)

Висина вулкана је 2741 m, а пречник кратера 400 m.

Авачински вулкан је један од најпосећенијих вулкана Камчатке, јер је приступачнији од осталих, релативно лако се савлађује и налази се близу Петропавловска Камчатског – престонице Камчатског Краја. До врха вулкана је направљена стаза, а на врх се стиже у просеку за 6 до 8 часова. У летњем периоду није потребна специјална припрема или планинарска опрема.

Последња ерупција вулкана забележена је 5. октобра 2001.

Тјатја (Сахалинска Област)

Овај вулкан, висок 1819 m, налази се на острву Кунашир у Великом курилском архипелагу.

Често се може видети како се кратер вулкана дими и како из бочних отвора куљају отровни гасови. То је један од разлога слабе насељености североисточног дела острва Кунашир, на коме се налази Тјатја.

На језику народа Аину, аутохтоних житеља острва, вулкан се називао Чача-Напури тј. „отац-планина“. Јапанци су га назвали Тјатја-Јама, одакле произилази руски назив Тјатја — „отац“, што се згодно подударило са смислом првобитног назива народа Аину.

Тјатја је један од симбола острва Кунашир. Овдашњи житељи сматрају да је то најлепши вулкан на свету. Његова слика, која се често среће у овим крајевима, незванични је симбол Курилских острва.

Тјатја је један од најактивнијих вулкана на Курилским острвима. Последња ерупција овог вулкана забележена је 1981.

Каримска сопка (Камчатски Крај)

Висок је 1536 m. Изузетно активан вулкан, од 1852. имао је преко 20 ерупција, од којих су многе трајале више година. Ерупција која је почела 1996. трајала је више од пет година. Овај догађај је био специфичан и по томе што је истовремено са основном почела и подводна ерупција испод Каримског језера, које се налази 6 километара од вулкана. Ерупција је трајала 18-20 сати и за то време десило се више од 100 подводних експлозија које су довеле до низа цунамија високих и до 15 метара. Језеро је дословно кључало: температура воде се нагло повисила а садржина соли и киселина брзо је достигла толику концентрацију да су све језерске биљке и животиње угинуле.

Последња ерупција овог вулкана забележена је 2010. године. 

Жупановски (Камчатски Крај)

Вулкан је удаљен 70 km од Петропавловска Камчатског. Висина му је 2958 m. Вулкан Жупановски почео је да се формира пре 50 хиљада година, а сада је то планински масив у облику гребена, састављен од четири спојене купе и покривен ледницима и вечитим снегом. Западна купа је висока 2500 m и има кратер пречника око 500 m.

Ерупција 1957. трајала је 4 месеца. Последња ерупција је забележена 1959. године.

Мутновски (Камчатски Крај)

Један од највећих вулкана Јужне Камчатке, сложене грађе и дуге историје. Висок је 2323 m. Величина главног кратера је 2х1,5 km.

Близу вулканасе налази Мутновска геотермална електрана.

Руски падобранац Валериј Розов је у априлу 2008. скочио са падобраном у кратер Мутновског вулкана.

У току историјског периода вулкан се активирао најмање 16 пута. Најмоћнија ерупција забележена је 1848, а 2000. је била последња ерупција и после ње се на месту кратера формирало језеро које је увек оковано ледом, чак и лети.

Алаид (Сахалинска Област)

Најсевернији и највиши вулкан Курилских острва. Висок је 2339 m.Налази се на Острву Атласова. Цело острво је уствари део вулканске купе која се издиже из воде.

Овај вулкан је карактеристичан по великом броју (преко 30) бочних купа, које су по групицама распоређене и у подножју вулкана и на његовим падинама. Заједно са подводним Вулканом Григорјева представља један вулкански масив.

Вулкан Алаид се буди сваких 30-40 година. Последња ерупција је била у априлу 1996.

Вулкан „Академија наука“ (Камчатски Крај)

Висина вулкана: 1180 m. Име му је дао чувени вулканолог Владимир Влодавец 1939. године.

На северној страни вулкана налази се Каримско језеро, чија је дубина око 70 m, а пречник око 3,5 km. Језеро је врло живописно: окружено је високим литицама, а на јужној страни се изнад њега дими Каримски вулкан. На супротној страни језера се уздиже планински ланац „Академије наука“ чији врхови штрче у облику куполе, тако да им контуре подсећају на слепог миша који је раширио крила.

Последња ерупција вулкана забележена је 1996.

Вулкан Безимени (Камчатски Крај)

Висина вулкана је 2882 m, а димензије кратера 1,3х2,8 km.

Име је вулкан добио после чувене ерупције 30. марта 1956. Овај нови тип ерупције совјетски научници су назвали „усмерена експлозија“ или „тип Безимени“. Касније је тај назив прихваћен у светској вулканологији као „directed blast“ или „type Bezymianny“.

Ерупција 1956. почела је избацивањем огромних количина пепела у висину до 7 km, после чега је страшна експлозија потресла околину, а гигантски облак пепела усковитлао се на висину од 35 km. Врх вулкана је био уништен, а на његовом месту се формирао кратер пречника 1,5 km, док се висина вулкана смањила за 250 m.

Сматра се да је ерупција 1956. једна од највећих ерупција на Земљи у историјском периоду.

Експлозије су обарале или опаљивале дрвеће и затрпавале жбуње на удаљености од 25 km. Дебео слој усијаног пепела, песка и камења покрио је површину од 500 квадратних километара, потпуно уништивши растиње на том подручју.

Последња ерупција вулкана забележена је 2009. године.

Вулкан Саричева (Сахалинска Област)

Овај вулкан, висок 1496 m, налази се на острву Матуа у Великом курилском архипелагу. „Матуа“ на језикународа Аину значи „Мали врели заливи“.Име му је 1805. дао капетан Иван Крузенштерн у част адмирала Гаврила Андрејевича Саричева (1763-1831). Саричев је био морепловац, истраживач поларних предела, географ, хидрограф, почасни члан Петербуршке академије. Он је вршио снимање Источносибирског, Чукотског и Беринговог мора, Курилских и Алеутских острва, Аљаске... Крузенштерн је овоме врху дао име Саричева због тога што је Саричев за време Билингсове експедиције (1785-1793) „први веома прецизно одредио положај острва на коме се налази овај врх“.

Врх Саричева је један од најактивнијих курилских вулкана: непрекидно се дими и повремено избацује потоке лаве, који се ваљају североисточном падином вулкана.

Последња ерупција овог вулкана забележена је 2009. године.

Шивелуч (Камчатски Крај)

Висок је 3283 m. Најсевернији је од свих активних вулкана на Камчатки, и један је од највећих. Пречник његове основе износи 40×50 km. 

Једна од последњих већих ерупција догодила се 12. новембра 1964. Тада је вулкан избацио стуб пепела на висину од 15 km, а блато и вулканско камење ваљало се 20 km.

Последња ерупција овог вулкана била је у априлу 2012.

Росијскаја газета. Сва права задржана.