Борис Гребеншчиков и група Акваријум: „Дубровски“

У лето 2012. легендарна група „Акваријум“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Аквариум_serbianEndIgnore_“) напунила је четрдесет година. За то време је њен вођа Борис Гребеншчиков прошао пут од петербуршког „бунтовника“ 70-их, који по подрумима пева забрањене песме, до култне личности многих поколења позног СССР-а и савремене Русије која пуни стадионе и концертне дворане. Успео је и да промени неколико бендова, да сними неколико десетина албума и синглова у Русији и на Западу, да експериментише са различитим музичким стиловима, од рокенрола, блуза и панка до регеа, неокласицизма и фолка, да се одушеви источњачким учењима и историјом и културом Русије... Музика групе „Акваријум“ прожета је мноштвом стилова и испреплетана руским и келтским етно-мотивима, а текстови њених песама често су ћудљиви и загонетни, као поруке из других светова.

Гребеншчиков је свакако врхунски уметник, али је истовремено и веома популаран у народу. Генерације 70-их и 80-их, чак и они којима „Акваријум“ није омиљена група, и данас напамет знају његове песме „Под небом плавим“, „Тај воз у огњу“, „Време је да прегазимо ову реку“, „Звезда Аделаида“, „Стајали смо на равном“.

Руска реч вас упознаје са изузетном композицијом „Дубровски“, где су ликови истоименог романа А. С. Пушкина тесно испреплетани са јеванђељским мотивима (мотив сакралног града Јерусалима) и размишљањима о духовном препороду Русије. Песма је била изведена 14. октобра 2008, на хуманитарном концерту за помоћ деци без родитеља у Националној опери Украјине „Т. Г. Шевченко“, у Кијеву.

Дубровски

Када у тешка времена

Народу прети невоља,

Тада, у поноћ,

Тих и неупадљив,

Из шуме излази старац,

А уствари уопште није стар,

Него напротив, врло је млад,

Одважни Дубровски.

Пробуди се, Костромо моја, не спавајте, Саратове и Тверу,

Нећемо ваљда довека да трпимо и јадикујемо за парче хлеба!

Дубровски седа у аероплан, Дубровски узлеће високо,

Лети над грешном земљом, и записује по небу:

Не плачи, Машо, овде сам,

Не плачи, ускоро ће сванути;

Не скривај од Бога очи,

Јер како ће нас пронаћи?

Небески град Јерусалим

Гори кроз хладноћу и лед,

И ево га, стоји поред нас,

И чека нас, и чека нас...

Он баца свој штит и свој мач, и кубуру далеко у канал,

Он схвата да нема ко да се освети, и раздрагано дише...

У тежак за отаџбину час над нама лети ньегов аероплан

Леп као иконостас, и пише, и пише:

Не плачи, Машо, овде сам,

Не плачи, ускоро ће сванути;

Не скривај од Бога очи,

Јер како ће нас пронаћи?

Небески град Јерусалим

Светли нам кроз хладноћу и лед,

И ево га, стоји поред нас,

И чека нас, и чека нас...

Росијскаја газета. Сва права задржана.