Стићи и престићи СССР

У Лондону је оборен последњи совјетски олимпијски рекорд. Извор: AP.

У Лондону је оборен последњи совјетски олимпијски рекорд. Извор: AP.

У Лондону је оборен последњи совјетски олимпијски рекорд. Свих ових 48 година чинило се да је 18 медаља гимнастичарке Ларисе Латињине, освојених на на једној летњој олимпијади, нешто што се „никада“ не може достићи.

У САД се нашао спортиста који пише историју: пливач Мајкл Фелпс већ има 19 награда у својој колекцији, и од тога 15 златних. Ми и даље можемо да се поносимоспортскимдостигнућимаскакачасмоткомСергејаБупке,атлетичараВалеријаБорзова,ЈуријаВласоваилиВладимираСаљникова.Њиховиметри,килограмиисекундејошдугоћеслужитикаооријентирспортистимацелогсвета.Алинажалост,штосетичеоногникада,послесвегаштоседогодилоулондонскомбазену,коначнојепосталојаснодасмозаувекизгубилисовјетскиспорт,асањимидухиидеју,амождаисамесебе.Коликојучејенашаземљабилаједнавеликаекипа,укојојсунајважнијидржавниприоритетибилиполитика,привреда,одбранаиспорт.Заспортсуиздвајанаогромнасредстваизбуџета.Чакиотакосмешномпитањукаоштојеизградњабоб-стазеуПрибалтициодлучиваојеЦентралникомитетпартије,аКГБјепокренуоцелутајнуоперацијусадругестранеокеананебилидошаоупоседпројектаовогспортскогобјекта!

На овој Олимпијади је коначно постало јасно да смо заувек изгубили совјетски спорт, а са њим и дух и идеју, а можда и саме себе.

Друштво тада није било на ивици раскола и грађанског рата, цркве су служиле само за молитву, а не за прављење скандала, на митинзима су људи пили грог и радовали се што не морају на посао. Поносили смо се што имамо најбољи балет на свету, најбољу привреду, бесплатно образовање и здравство, достигнућа у космосу, спорт... За совјетске атлетичаре и атлетске репрезентације постојало је само прво место на светским шампионатима и Олимпијадама. Знали смо да нас све то чини светском суперсилом. А шта имамо данас? Имамо утешну радост због неочекиваног успеха наших сјајних џудиста, који су одагнали мучну атмосферу прве недеље Игара, и стидљиву наду у предстојеће дисциплине, и завист према екипама Кине и САД. Они су данас господари света, и показују то чак и на олимпијском терену. А шта остаје нама? Оно што нам је заветовао велики песник: само да верујемо...

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“