Русија обележава сећање на хероје-миротворце, погинуле 2008. у Јужној Осетији

Русија8.августаобележавасећањенатрагичнедогађајеиз2008,кадајеуноћиизмеђу7.и8.августагрузијскаармијаотворилајакуартиљеријскуватруракетнимкомплексима „Град“ наЦхинвали,престоницуЈужнеОсетије,азатимотпочелакопненуоперацијусациљемнасилногприпајањаЈужнеОсетијеГрузији.СутраданјеуратзваничноушлаиАбхазија,ускладусаспоразумомомеђусобнојвојнојпомоћичланицаЗаједниценепризнатихдржава(ПридњестровскаМолдавскаРепублика,АбхазијаиЈужнаОсетија).

Оружани напад на Јужну Осетију био је врхунац дугогодишњег грузијско-осетијског конфликта, чији се корени крију у догађајима с краја 1980-их, када је активиран грузијски национални покрет за независност Грузије од централне совјетске власти, што је довело до наглог заоштравања односа између грузијског народа и националних мањина, пре свега Абхаза и Осетина који су тада већ имали сопствене аутономне ентитете и тражили независност. Када су 1990. грузијски националисти дошли на власт и прогласили независност Грузије, Абхазија и Јужна Осетија су одбиле да се одвоје од СССР, позивајући се на уговоре из совјетског доба о уласку тих аутономних територија у састав Грузијске Совјетске Социјалистичке Републике.

На територији Јужне Осетије политичка борба је прерасла у оружане сукобе, и током 1991. република је постала поприште интензивних ратних дејстава. У тренутку потписивања Сочинског споразума о принципима мирног регулисања грузијско-осетијског конфликта 1992. Јужна Осетија је дефакто већ била независна држава. Тада је ради очувања мира у републици стациониран мешовити мировни корпус, састављен од руских, јужноосетијских и грузијских војника.

Конфликтје16годинабио „замрзнут“.Међутим,2003.јеуГрузијиизведена „револуцијаружа“ инавластједошаоМихаилСаакашвили,којинијескриваосвојунамеруданепокорнерегионе „реинтегрише“ саГрузијом.Саакашвили,којисеедуковаоуСАДитечноговориенглески,одмахјепостаољубимацЏорџаБуша.Америчкипредседникгајечакназвао „светионикомдемократије“ напостсовјетскомпростору.СаакашвилијајенарочитоиритиралотоштосуугодинамагрузијскеблокадеЈужнеОсетијепрорускинастројениОсетинимасовнодобијалипасошеРускеФедерације. Уједномтренуткувераумоћнеамеричкепокровитељеињиховеевропске савезнике довела је до тога да се грузијски председник одлучиозанападнауснулиЦхинвали,надајућиседаРусијанећезаштититисвојеграђане.

Упрвимчасовимаратауправосу583рускамиротворцазаједносајужноосетијскимдобровољцимасталинапутударнимјединицамагрузијскеармије,наоружанимпостандардимаНАТО-аиобученимодстранеамеричкихинструктора.Помногобројнимоценамаексперата,плангрузијскеоперацијеосмислилисуистионивојниинструкторикојисустајалиизаоперација „Бљесак“ и „Олуја“ из1995,кадајеХрватскаизвршиланападнасамопроглашенуРепубликуСрпскуКрајину.

Неколико часова после почетка ратних дејстава руска армија је по наређењу председника Дмитрија Медведева ушла на територију републике и након петодневне операције приморавања Грузије на мир потукла је до ногу грузијску армију, дејствујући између осталог и на територији саме Грузије. Власти Јужне Осетије су изнеле податак да је у току августовског рата погинуло преко 1500 људи.

Фотографије специјалног дописника RBTH Ахилиса Пацукаса.

Дмитриј Медведев је 26. августа 2008. објавио међународно-правно признање независности Јужне Осетије и Абхазије. Поред Русије, независност ових република признале су и државе Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату и Тувалу. Питању признавања Јужне Осетије периодично се враћа и белоруски председник Александар Лукашенко. Поред тога, недавно је актуелни председник Србије Томислав Николић најавио да парламент Србије у скоријој будућности може размотрити питање о признавању независности ових двеју република.

Дан сећања на хероје-миротворце обележен је комеморативним програмима у којима су узели учешћа припадници јединица из руске војне базе у Републици Јужној Осетији, чланови републичке и градске администрације, учесници августовске војне операције и представници друштвених организација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.