Истински Хладни рат

Русија није прва земља која је најавила отварање војних база на Арктику: Канада је почетком године најавила да ће изградити арктичку базу на острву Корнуолис. Фотографија из слободних извора.

Русија није прва земља која је најавила отварање војних база на Арктику: Канада је почетком године најавила да ће изградити арктичку базу на острву Корнуолис. Фотографија из слободних извора.

Министарство одбране РФ најавило је отварање низа војних база на руском Арктику. Претпоставља се да ће се војни објекти на руском Крајњем Северу појавити дуж Северног морског пута. Експерти сматрају да је ово решење правовремено и набројали су луке у којима могу да се појаве упоришта Ратне морнарице.

Русија ће на Арктику дуж Северног морског пута отворити низ објеката за базирање ратних бродова и пограничних служби. То је саопштио секретар Савета безбедности Николај Патрушев.

„Састављен је списак кључних објеката двоструке намене у удаљеним областима арктичких мора дуж Северног морског пута, које је неопходно развијати како би се обезбедило базирање бојних бродова Ратне морнарице и Пограничне службе у склопу Федералне службе безбедности Русије“, цитира га РИА „Новости“.

Да би Русија задржала тај регион за себе, потребна јој је адекватна војна сила која је способна да онемогући било какав покушај поделе Арктика војним путем. На нашим северним ширинама најпоузданији је морски саобраћај, обзиром на слабо развијену мрежу комуникација. Због тога је стварање система за базирање флоте темељ постојаности поморских и копнених војних формација које ће тамо бити груписане. Истовремено, то је темељ и за даљи економски развој тих региона.

Константин Сивков, потпредседник Академије за геополитичке проблеме, резервни капетан прве класе

Патрушев је додао да се приводи крају проучавање питања везаних за заштиту националних интереса Русије на Арктику. „Решена су многа питања у вези са враћањем авијације на Арктик, па ипак, многе мере се спроводе спорије него што би требало“, рекао је он.

Русија није прва земља која је најавила отварање војних база на Арктику. На пример, Канада је почетком године најавила да ће изградити арктичку базу на острву Корнуолис. „То би био врло важан догађај за Арктик и допринео би јачању канадског суверенитета на северу“, коментарисале су ту идеју канадске власти. Последњих година све арктичке земље интензивно јачају своје војно присуство на Арктику.

Још у фебруару прошле године Министарство одбране Русије најавило је формирање посебних „арктичких бригада“. Планирано је да прва таква бригада буде дислоцирана на Колском полуострву, у сеоцету Печенга.

А у септембру је, како пише лист vz.ru, премијер Владимир Путин захтевао да се створи погранична инфраструктура на Арктику, са циљем да се „битно појача наша војна и погранична безбедност“ и заштите природни ресурси. Било је најављено да ће се у наредних девет година за опремање границе издвојити 134 милијарде рубаља [4,2 милијарди долара], и да тај новац „мора да буде максимално ефикасно искоришћен“.

У новембру су власти најавиле да ће се до 2015. на северу појавити 10 нових спасилачких центара: у Мурманску, Архангелску, Нарјан-Мари, Воркути, Надими, Дудинци, Тиксију, Певеку, у луци Провиђења и Анадиру. Додуше, том приликом није речено да ће ти центри бити коришћени у војне сврхе. Шеф Министарства за ванредне ситуације (МЧС) РФ Сергеј Шојгу тада је одмах наложио да се хеликоптери и техника пошаљу у Мурманск и Дудинку, где ће најпре почети изградња најављених комплекса.

Војно присуство других земаља на Арктику

Друге арктичке земље такође се спремају да појачају своје војно присуство у Северном леденом океану. Данска је још 2009. најавила стварање посебне арктичке војне команде, као и снага за брзо реаговање, способних да дејствују у суровим северним условима. Наредне године је Норвешка пренела штаб своје команде у подручје изнад поларног круга, а САД и Канада су почеле регуларно да одржавају војне вежбе на Арктику.

Власти Канаде су још 2007. најавиле да ће у Резолут-Беју отворити нови армијски центар у коме ће се војници обучавати за ратовање у арктичким условима, као и да ће саградити дубоководну луку на северном крају Бафиновог острва. Међутим, због финансијске кризе ови планови за сада нису реализовани. Шеф Министарства спољних послова Канаде Лоренс Кенон је изјавио да се војно присуство његове земље на Арктику за сада неће повећавати.

После Патрушевљеве изјаве аналитичари су дошли до закључка да ће свих 10 поменутих центара (или већина њих) имати „двоструку намену“. Како је подсетио у разговору са листом vz.ru Константин Сивков, потпредседник Академије за геополитичке проблеме и резервни капетан прве класе, на Арктику су пронађене велике залихе нафте и гаса, на које претендује неколико земаља.

„Да би Русија задржала тај регион за себе, потребна јој је адекватна војна сила која је способна да онемогући било какав покушај поделе Арктика војним путем. На нашим северним ширинама најпоузданији је морски саобраћај, обзиром на слабо развијену мрежу комуникација. Због тога је стварање система за базирање флоте темељ постојаности поморских и копнених војних формација које ће тамо бити груписане. Истовремено, то је темељ и за даљи економски развој тих региона“, сматра Сивков.

Што се тиче локација за базе, „оне се могу појавити тамо где има већих насеља, на пример у Диксону“, објаснио је експерт.

Може се претпоставити да ће најпре бити постављени пунктови за маневарско базирање, који ће моћи да обезбеде снабдевање бродова горивом и муницијом, а по могућности и ситније поправке на бродовима. Касније ће се они развијати и временом ће прерасти у праве базе, уверен је Сивков.

С њим се слаже и Анатолиј Циганок, руководилац Центра за војно прогнозирање. Он сматра да су ушћа великих сибирских река оптимално место за такве базе. „Северна флота има много да путује до Урала, као и Тихоокеанска до Тајмира. Зато таква база треба да се појави негде на средини Северног морског пута, по свему судећи на Јенисеју, можда у Дудинци. Или на Лени“, сматра он.

Оригинални чланак на vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.