Московско путовање кроз васиону

Московски планетаријум je најстарији у Русији и један од највећих на свету. Његови музеји пуни астрономских инструмената и модела, звездане сале и 4D биоскоп воде посетиоце на путовање кроз време и простор.

Увидевши потребу за образовањем и просвећивањем радника, Московски савет је 1928. одлучио да оснује планетаријум у Москви као центар који ће пропагирати науку о васиони. Овај јединствени објекат је изграђен по пројекту архитеката Михаила Баршча и Михаила Сињавског. Камен темељац је постављен 1928, а већ наредне године објекат је био завршен. Први планетаријум у СССР-у свечано је отворен 5. новембра 1929, када је одржано и прво предавање са демонстрацијом вештачког звезданог неба. Први предавач био је директор планетаријума Константин Шистовски.

На крову зграде музеја уређена је астрономска платформа „Парк неба“. То је јединствена колекција експоната, међу којима су сунчани сатови (од гигантског сата преко целе платформе до мањих и компактнијих), непоновљиве сребрнасте куполе које се ротирају на кулама где се налазе опсерваторије, сводови небеских сфера, индијске крилате степенице ка небу „Самрат Јантра“, камени прстен Стоунхенџа, Московски меридијан... То је само један део многобројних експоната „Парка неба“, тог живописног кутка историје знања о Земљи и небу.

Московски планетаријум је један од највећих на свету, са куполом пречника 27 m. Највреднији део планетаријума, немачки пројектор фирме „Цајс“, састоји се од 119 лампи које на високој куполи пројектују 5400 покретних звезда и планета.

Основни правац у раду планетаријума је одржавање отворених предавања и реализација научних и уметничких програма из астрономије и космонаутике, као и формирање погледа на свет заснованог на популарно изложеним достигнућима савремених природних наука.

У Московском планетаријуму је 30-их година прошлог века постојао „Стратосферски комитет“, чији су стручњаци проучавали горњи слој атмосфере и бавили се проблемима реактивног кретања. Од 1934. су организоване астрономске секције, а у летњем периоду су радиле астрономска платформа и опсерваторија.

За време Другог светског рата у планетаријуму је организован циклус предавања „Астрономија за обавештајце“. Вештина оријентисања помоћу небеских тела, стечена током тих предавања, спасила је многе животе.

У планетаријуму су држана предавања са демонстрацијом вештачког неба (на куполи која је служила као екран, помоћу специјалног оптичког апарата) са Сунцем, звездама, планетама, сателитима и разним космичким апаратима. Под овом куполом су у свет науке кренуле десетине најпознатијих руских научника – похађање астрономских секција у планетаријуму био је њихов први корак на том путу. Овде су на предавања долазили и први космонаути.

Сва три нивоа Планетаријума повезује Фукоово клатно, чија је врпца, дуга 16 метара, причвршћена за врх пирамиде која излази на отворену платформу „Парка неба“ и пролази кроз целу зграду музеја. Кугла на клатну је тешка 50 kg и клати се изнад лимба пречника 6 m са уцртаном скалом. То је највеће Фукоово клатно у Русији. Оно омогућава понављање Фукоовог експеримента и демонстрира окретање Земље око своје осе.

Планетаријум је 1977. године реновиран. Уместо старог оптичког пројектора постављен је нови, направљен специјално за Москву у народном предузећу „Карл Цајс“ у Јени, у Источној Немачкој. То је био апарат нове генерације са управљањем помоћу програма. Тада су поред обичних предавања и тематских вечери у планетаријуму почели да се организују и аутоматизовани аудио-визуелни програми.

На астрономској платформи планетаријума 1990. је отворена опсерваторија у којој се налази највећи московски телескоп.

Када је планетаријум отворен, исте године је у њему направљен апарат под називом „Излазак Сунца“, и он је био у употреби све до 1994, када је планетаријум затворен.

Трупа „Звезданог позоришта“ изводила је у планетаријуму представе „Галилеј“, „Ђордано Бруно“ и „Коперник“, а деведесетих година је „Фантастично позориште“ приказало неколико позоришних комада по делима познатих писаца научне фантастике.

Објекате је 1994. затворен због реновирања које је трајало 17 година.

Реновирани планетаријум је званично отворен 12. јуна 2011. Његови први посетиоци били су малишани из школа и дечијих домова.

После реконструкције површина објекта је око шест пута већа и износи приближно 17 хиљада квадратних метара, тако да сада у њега може да стане око хиљаду посетилаца. Обновљени планетаријум има неколико функционалних зона: Велику звездану салу, музеј „Уранија“ и интерактивни музеј „Лунаријум“, „Парк неба“ са две куле на којима су смештене опсерваторије, 4D биоскоп и Малу звездану салу. У главној сали је смештена купола висине 25 метара. То је највећа купола у Европи.

Обновљени планетаријум је отворио своја врата житељима и гостима престонице, и позива их на необично путовање кроз време и простор. Упознавање са историјском збирком музеја „Уранија“ враћа посетиоце у прошлост, а екскурзија по интерактивном музеју омогућава им да сазнају нешто о природним законима и појавама. Необично је занимљив програм Велике звездане сале: посетилац се осећа као члан посаде у космичком броду који путује кроз време и простор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.