Сто председничких дана Владимира Путина

Уочи стотог дана трећег председничког мандата Владимира Путина политиколози су резимирали резултате његовог рада у овом периоду. По њиховом мишљењу, Кремљ је постао центар одлучивања, предизборна обећања се испуњавају, али још увек није формулисана нова стратегија економске и социјалне политике. Поред стабилне конзервативне већине, која подржава шефа државе, појавила се и „средња класа“, тј. они што траже озбиљне и дубинске политичке реформе. Експерти, међутим, различито оцењују Путинову унутрашњу политику. Једни кажу да је ипак дошло до „увртања руку“, а други примећују да нису предузете никакве радикалне мере према представницима такозваних „несагласних“ и учесника протеста.

Улога Кремља и тренутни политички курс

Политиколог Владимир Слатинов је истакао да се главне политичке одлуке са повратком Владимира Путина поново доносе у Кремљу.

„Путин је искомбиновао улоге председничког кабинета и владе. Он је око себе створио једну велику владу која се састоји од администрације председника и владе Дмитрија Медведева, где су улоге помешане тако да је избалансиран утицај различитих играча и лобистичких група. У целој тој конструкцији Путин остаје врховни арбитар, који заправо и доноси кључне одлуке“, рекао је он.

Путин 2.0: нова верзија без револуције

По мишљењу експерта, такав модел је „добар за Путина, који задржава статус доминантног играча“, али зато тај модел „не омогућава да се заузме неки радикалнији и трајнији политички курс“.

„Прошло је већ сто дана, а још се не види нова стратегија економске и социјалне политике“, сматра Слатинов.

Политиколог је изнео став да се садржај политике данас своди на две појаве: то је, са једне стране, реакција на процесе у светској економици, а са друге испуњавање конкретних обећања из седам предизборних чланака које је Путин објавио почетком године.

„Увртање руку“

Мишљења експерата се разилазе у одговору на питање да ли је Путин заузео оштрији курс у унутрашњој политици, како је тврдила опозиција.

„Нажалост, бојазан поводом ‘увртања руку’ је била оправдана. То се односи на два аспекта: први је везан за законе, а други за политичку атмосферу. У атмосфери је приметна све већа конфронтација“, сматра Слатинов.

Он је подсетио да је у марту и априлу „довршавана политичка реформа Дмитрија Медведева“. Између осталог, усвојени су закони о поједностављеној процедури регистрације партија и изборима губернатора.

Невладине организације постају страни агенти
Руска Дума је данас одобрила закон по коме невладине организације (НВО) које се баве политиком и добијају новац из иностранства добијају статус „страних агената“.

„А затим, одмах после првог ‘Марша милиона’ фактички је отпочела ‘контрареформа’. Она се одразила у три главна корака. То је доношење закона о митинзима, закона о НВО и закона о клевети“, рекао је Слатинов.

Сва три закона су изазвала велике дискусије у јавности. После 6. маја, када је одржан опозициони „Марш милиона“ који је прерастао у масовне нереде, Дума је усвојила закон о митинзима. Тим законом су многоструко увећане казне за прекршаје приликом уличних акција, уведен је обавезан принудни рад за прекршиоце, забрањен је долазак на митинге у маскама и у пијаном стању, забрањено је доношење на митинге оружја или предмета који се користе као оружје.

Законом о НВО све невладине организације које се финансирају из иностранства и баве политиком добиле су статус „страног агента“ и обавезују се да се региструју као страни агенти. Последњег дана заседања Дума је усвојила и амандмане на Кривични кодекс Русије, у којима се клевета поново третира као прекршај. И овај нацрт закона такође је бурно дочекан у јавности, поготово на руском Интернету, и изазвао је негативну реакцију многих представника новинарске професије који су у њему видели тежњу да се ограничи слобода говора, пре свега слобода јавног критиковања власти.

Политиколог Павел Свјатенков такође је изнео став да је дошло до „извесног увртања руку“, а оно је било усмерено против градске „средње класе“. „То се тиче и повећања казни за прекршаје на митинзима, и хапшења многих учесника митинга“, објаснио је експерт.

Алексеј Мухин, генерални директор Центра за политичко информисање, убеђен је, напротив, да се „држава и политички систем уздржавају од отворених репресивних мера према представницима такозваних ‘несагласних’ и учесника протеста“.

„Оно за шта су скоро сви они унапред оптуживали Владимира Путина није се догодило, и то је очигледно. Сачуван је управо курс ‘одвртања руку’ и релативне либерализације“, сматра он.

Подршка већине

По Мухиновом мишљењу, основни задатак, који је стајао пред Путином после трећег избора за председника, био је да задржи своју популарност.

„Јасно је да је у друштву била и сада је присутна извесна засићеност Владимиром Путином, и опозиција покушава то да искористи... Заиста, рејтинг шефа државе помало се колеба и има периода у којима је он био далеко нижи него раније. У вези са тим Владимир Путин има задатак да испуни своја предизборна обећања, што он у последње време и ради, и то, како ми се чини, прилично ажурно и упорно“, рекао је експерт.

Путиново доба и Србија
Какви су били односи двеју земаља после 2000. и какве су даље перспективе?

Према подацима Фонда „Јавно мњење“, рејтинг поверења у Путина почетком августа је износио 44%. У марту ове године Путину је према истраживању веровало 55% испитаника, у априлу 53%, у јуну 47%, а у јулу се рејтинг колебао између 44% и 47%. Анкетом Фонда „Јавно мњење“ обухваћена су 64 субјекта Руске Федерације, испитано је 3 хиљаде становника у 204 насеља.

Политиколог Павел Свјатенков изнео је став да је Путину пошло за руком да „учврсти свој легитимитет, те је јавно мњење признало да је он победио на изборима и да је законити председник. То је признала и опозиција, додуше кроз зубе.“

„Путин је успео да превазиђе акутну фазу политичке кризе, али криза као таква није престала, она и даље тиња, и сасвим је могуће да ће се протести наставити на јесен“, сматра он.

Задаци које треба решавати

Експерти су изнели своје виђење задатака које шеф државе треба да реши у наредном периоду.

„Сада је пред Путином веома много задатака. Основни задатак је напуштање економског модела који је стваран последњих 12 година уз учешће самог Владимира Владимировича, а који подразумева претерано ослањање руске економије на извоз сировина на Запад“, сматра Свјатенков.

По његовом мишљењу, такав модел економије ствара опасну социјалну ситуацију која је изазвана великим разликама у приходима грађана.

„Неопходно је да руководство земље уложи озбиљне напоре да би се то изменило. Ако се руска економија буде развијала по садашњем сценарију, постојећа рањивост ће се само увећавати“, рекао је Свјатенков.

Мухин је изнео став да „постоји насушна потреба за формулисањем нове стратегије развоја земље, како би се код грађана очувало осећање егзистенцијалне сигурности у време када свет потреса све већа финансијска и економска криза“.

Оригинални текст са РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.