Грађани Русије немају ништа против утицаја цркве на политику

Сваки други становник Русије сматра да је Православна црква присутна у унутрашњој политици руске државе. Извор: Росијска газета.

Сваки други становник Русије сматра да је Православна црква присутна у унутрашњој политици руске државе. Извор: Росијска газета.

Половина грађана Русије сматра да Руска православна црква утиче на политику у Русији, али немају ништа против тога. Штавише, четвртина испитаника изразила је жељу да Црква активније учествује у решавању важних питања.

Политички утицај Руске православне цркве (РПЦ) је све већи, али су њени односи са државом потпуно хармонични. До таквог закључка су дошли стручњаци Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ). Како социолози истичу, сваки други испитаник сматра да је Православна црква присутна у унутрашњој политици руске државе, с тим што је у протекле две године утицај цркве порастао. У 2010. години 44% испитаника је тврдило да је такав утицај присутан, а сада то тврди 50%. Штавише, 12% испитаника сматра да је утицај цркве на унутрашњу политику земље значајан.

Истина, већина грађана Русије нема примедбе на цркву и степен њеног утицаја. Наиме, 43% грађана које је испитао ВЦИОМ убеђено је да РПЦ „данас гради своје односе са друштвом и државом онако како треба: износи свој став када је то заиста неопходно и не меша се у питања која се ње не тичу“. Четвртина грађана сматра да РПЦ „данас недовољно утиче на живот друштва и државе“, те би требало активније да учествује у разматрању и решавању „питања која су важна за нашу земљу“. Само мали број испитаника ВЦИОМ-а (19%) сматра да РПЦ данас „превише активно“ учествује у животу друштва и активностима државе, а да би уместо тога требало више пажње да посвећује „духовним и моралним питањима“.

Четвртина грађана Русије сматра да РПЦ није довољно политички активна.

У последњих пола године РПЦ је у више наврата била у центру најразличитијих политичких збивања. На пример, 26. фебруара је патријарх Кирил узео учешћа у конгресу Добровољачког покрета „Општеруски народни фронт“, чији је неформални лидер Владимир Путин. Са друге стране, 21. фебруара је група Pussy Riot приредила „панкерски молебан“ у храму Христа Спаситеља, у коме су чланице групе певале „Богородице, отерај Путина“, због чега им 17. августа може бити изречена пресуда за „хулиганство“ (оштећена страна у судском процесу су служитељи храма). Премијер руске владе и председник „Јединствене Русије“ Дмитриј Медведев са своје стране је на седници генералног савета партије 16. јуна говорио о потреби да се ослањамо на „вредности које су традиционалне за нашу државу и наше друштво, да нам ослонац буду морал и црква“.

Како треба да се граде односи између цркве и друштва, односно државе?

 2012. (%)2009. (%)
Црква треба да се бави питањима вере и религије, и да се не меша у живот друштва и државе3127
Црква треба да утиче на морални и духовни живот читавог друштва, али да се не меша у политику и посао државе4443
Црква треба активно да учествује у разматрању и решавању проблема савременог друштва и државе 1716
Без одговора714

Извор: Сверуски центар за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ).

Антиклерикалци су по правилу они „који не одобравају рад председника и владе“, и то најчешће нису „либерални опозиционари“, него „традиционалисти“, на пример комунисти и присталице партије „Праведна Русија“, каже генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров. За јачање РПЦ се изјашњавају људи са традиционалистичким погледима, они по чијем мишљењу држава треба да буде „православна“. „То су они који сматрају да треба јачати морал и залажу се за симфонију државе и цркве“, цитира лист „Комерсант“ речи господина Фјодорова. И поред антицрквене кампање људи схватају потребу за „институцијама које уједињују и учвршћују друштво“, изјавио је Валериј Соловеј, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), „а власти се придржавају совјетске позиције, по којој Кремљ треба да држи цркву на узици“, уверен је експерт.

У скорије време не треба очекивати клерикализацију друштва, сматра Михаил Виноградов, председник фонда „Петербуршка политика“. „Врхунац“ узајамних односа цркве и власти био је за време изборне кампање, тако да не треба очекивати пораст „клерикалног тренда“, тврди политиколог Дмитриј Орлов, члан Друштвене коморе. Црква је конзервативна институција и зато је власт ангажује и користи“, истакао је он. Али РПЦ, по речима политиколога, нема ресурсе да буде „самостални инструмент или база за оснивање партије“, нарочито ако се има у виду да „православна религија није најзначајнији регулатор друштвеног живота“.

Оригинални чланак на Комерсанту.

Росијскаја газета. Сва права задржана.