Напад демократских медведића

Европски медведићи који „подржавају борбу народа Белорусије за слободу говора“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Европски медведићи који „подржавају борбу народа Белорусије за слободу говора“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Почетком јула 2012. на територију Белорусије нелегално је улетео шведски авион и бацио стотине плишаних медведића са порукама подршке „демократији“ и „слободи говора“. Да ли Русија треба да реагује?

Европска унија намерава да подржи Шведску, чијем амбасадору није продужена акредитација у Минску после „плишаног“ скандала. Подсетимо да су држављани Шведске авионом полетели са територије Литваније, нелегално прелетели државну границу Белорусије и по њеној територији бацали плишане медведиће са порукама подршке „демократији“ и „слободи говора“. Акција је извршена са знањем шефа шведске дипломатске мисије у Минску. Он је знао да се припрема противзаконита акција, а ништа није передузео да је спречи. Уколико Европска унија осуди одлуку белоруских власти везану за шведског амбасадора, то ће значити да Брисел третира намерно нарушавање ваздушног простора суверене републике као нормалну појаву и спреман је да из идеолошких побуда, или из осећања солидарности, покрива међународни прекршај у коме учествују званичници једне чланице ЕУ.

Уједињеној Европи није први пут да баналним расуђивањем о слободи и демократији прикрива своје кршење међународног права и суверенитета других држава. У САД се то зове „контролисано рушење непожељних режима“.

Може неко да не воли Лукашенка и његов режим, може председнику Белорусије и шефу Олимпијског комитета да се забрани чак и долазак на Олимпијаду у Лондон, могу да се праве и „црни спискови“ белоруских чиновника. Такве санкције, правно гледано, може да примењује свака држава или заједница држава. Међутим, ниједна европска земља нема право да подржава међународни прекршај. Авион којим су управљали житељи Шведске нарушио је ваздушни простор Белорусије, и то је очигледан прекршај, колико год да су „чисте“ биле помисли којима су се у своме поступку руководили радници шведске рекламне агенције. Власти Литваније помогле су им у реализацији овог подухвата, а то је такође саучешће у противзаконитим радњама.

Не поставља се питање да ли је белоруска противавионска одбрана оперативно и професионално реаговала на нарушавање ваздушног простора, тј. да ли је требало оборити тај авион, или га силом приморати на слетање, или проценити да он не угрожава националну безбедност, па пустити организаторе акције да доврше оно што су наумили. Одговор на та питања је унутрашња ствар Белорусије. Зна се да је председник Лукашенко после инцидента већ извео одговарајуће закључке, и да је неколико војних лица, одговорних за „десант“, већ смењено са високог положаја због несавесног вршења дужности.

Авион којим су управљали житељи Шведске нарушио је ваздушни простор Белорусије, и то је очигледан прекршај, колико год да су „чисте“ биле помисли којима су се у своме поступку руководили радници шведске рекламне агенције.

Ипак, када је постало јасно да су прекршај према Белорусији учинили житељи Шведске, управо је званични Стокхолм био дужан да први предузме мере и приведе виновнике ове акције. У сваком случају, њихов прекршај није ништа мањи од онога што се инкриминише оснивачу „Викиликса“ Џулијану Асанжу, коме ће Шведска судити због тобожњег силовања. И уместо да власти ове скандинавске земље једном засвагда покажу пи-ар менаџерима целог света своју приврженост међународним нормама, оне су од преступника направиле хероје, а министар спољних послова је за све оптужио Лукашенков режим. Наводно, кад би у Белорусији био други председник, онда, јелте, Швеђани не би морали да нарушавају њен ваздушни простор. То је заиста зачуђујућа логика, јер овде је реч о акцији против суверене државе, чији је лидер на изборима добио већину гласова. Може се само претпоставити какве би страшне оптужбе пљуштале по Минску кад би грађани Белорусије на такав начин нарушили ваздушни простор Шведске. Колико би ратних бродова НАТО-а притекло у помоћ званичном Стокхолму и какве би енормне суме у том случају шведска влада потраживала из буџета алијансе за јачање своје противавионске одбране!

За разлику од Шведске, која је слободна од било каквих међународних правила, власти Литваније, по свему судећи, нису биле толико сигурне у законитост акције против Белорусије. Због тога су толико дуго ћутале и нису трубиле о своме учешћу у њој. Али авион Швеђана je полетео са литванског аеродрома, а противавионска одбрана Литваније (читај: НАТО-а) није могла да не примети нелегално прелетање литванске државне границе. Свакако су приметили, али ништа нису предузели да спрече провокацију. И нису саопштили белоруским властима шта се догађа.

Русија ни у војном, ни у политичком смислу не може да остави без одговора прекршај против савезничке државе.

Улога званичног Вилнуса у целој овој причи је прилично неугледна. Ипак, сви житељи Литваније чији су прсти умешани у акцију шведских пи-ар менаџера остали су некажњени. И мада ни Шведска, ни Литванија нису у рату са Белорусијом, њихов заједнички корак се може оквалификовати као „бојева“ провера одбрамбене способности Минска – њиховог потенцијалног противника.

Уместо да осуди или бар изгрди своје чланице, Шведску и Литванију, које накарадно схватају међународно право, Европска унија намерава да подржи њихове потезе и оптужи Белорусију, тј. да за све окриви жртву, а не кривца. Уосталом, уједињеној Европи није први пут да баналним расуђивањем о слободи и демократији прикрива своје кршење међународног права и суверенитета других држава. То је већ постало својеврстан „бренд“ њених политичара. Тако је било у Либији, тако је сада и у Сирији. У САД се то зове контролисано рушење непожељних режима. Европска унија још увек није смислила свој израз за такве операције, али то не мења смисао сличних поступака.

Ако се некоме у Европи не свиђа режим који управља Белорусијом, то не значи да му је дозвољено да оваквим провокацијама крши међународно право. Међутим, судећи по последњим изјавама Брисела, европски функционери не мисле тако.

Русија ни у војном, ни у политичком смислу не може да остави без одговора прекршај против савезничке државе. Прелетање авиона преко белоруске границе свакако је демонстрација слабих тачака противавионске одбране Белорусије. То посредно угрожава и безбедност Русије, што значи да је нама у интересу да се слични инциденти више не понављају.

Житељи Шведске су уз помоћ Литваније нарушили међународне норме и то мора бити размотрено на Савету безбедности УН. Ако такве акције не буду третиране као незаконите, онда ће то значити да све земље, без изузетка, имају право да их спроводе. А то даље значи да ће, рецимо, поборници заштите руског језика у балтичким републикама моћи да долете из Русије или Белорусије на авиону за прашење кукуруза и да неометано бацају летке над естонским, литванским или летонским градовима, не бојећи се међународног, а још мање кривичног гоњења. Сложићете се да такве акције, као и „плишани десант“ на Белорусију, неће представљати никакву војну претњу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.