Ронилачки рај руског Далеког Истока

Крајња југоисточна тачка Русије, на тихоокеанској обали Приморског Краја, представља прави рај за љубитеље еко-туризма и екстремног роњења.

Ако кренете путем А189 од Владивостока према граници са Кином и Северном Корејом, видећете многобројна острва и плаже, живописне заливе, окомите литице и друге природне лепоте.

Област Полуострва Гамова је једно од места на Јужном Приморју које обавезно треба да посетите ако се нађете на Далеком Истоку. Крајња тачка полуострва је Рт Гамова. Одатле се отвара видик на три стране света: испред вас је Јапан, мало јужније је Корејско полуострво, а на западу се види Острво Фуругелма – најјужније острво у Русији. На рту преко сто година стоји „Светионик бр. 1“, саграђен још у царско доба. То је најјужнији светионик у Русији.

Море је овде јединствено, са сложеним подводним рељефом. Велике дубине (20-40 m) почињу скоро од саме обале. Море је изузетно прозрачно, струје су благе, а подводни свет веома богат. Прави рај за љубитеље природе и подводног света, јер је Јапанско море чувено по величини својих становника. Када се пореде исте врсте животиња које обитавају у различитим морима Русије и света, може се приметити да су примерци на Јужном Приморју знатно крупнији. Странци који роне у Јапанском мору зову овај регион „Land of Gigants“ („Земља џинова“).

За оне који воле да роне до потонулих објеката, у мору има неколико бродова који су потонули на различите дубине и у различитим околностима. Интересовање за потонуле бродове је сасвим разумљиво: сваки брод има своју причу и по нечему је посебан. Осим тога, потонули објекат често није само гомила гвожђа, него прави вештачки гребен са разним становницима.

Од осталих занимљивости треба поменути фортификационе објекте дуж целог Приморја. Од оснивања Владивостока па све до средине 50-их година 20. века грађена је линија утврђења дуж обала Залива Петра Великог. Војска већ одавно не користи ове објекте, бетонски бункери су зарасли, само њихове празне пушкарнице вире из морских увала овог залива.

Поред тога, у Приморју има и десетак посебних увала, за које су везани важни догађаји. Међу њима је и морска увала Витез.

Ова увала је заштићена од јаких таласа и непогоде, а западни ветрови доносе сув и топао ваздух. До увале Витез води земљани пут, избраздан многобројним дубоким траговима точкова који се после кише претварају у блато.

Једна од занимљивости морске увале из њеног раног периода су рушевине имања Јана Михајловича Јанковског, сина чувеног Михаила Јанковског. Породица Јанковских је много уложила у развој Приморског Краја од 1870-1922, али је по доласку Црвене армије била принуђена да напусти Русију. Јан је на Рту Гамова организовао успешно удружење узгајивача ирваса, али из тог доба је сачувана само Јанова кућа и шумске просеке на планини Туманаја. Та кућа је, према сведочењима Јанових рођака, личила на замкове из доба крсташких ратова, јер су то била немирна времена, разбојници из Кине су стално свраћали на југ Приморског Краја. Кућа је после 1922. служила час као пошта, час као продавница, а данас су од ње остали само носећи зидови.

Када се пореде исте врсте животиња које обитавају у различитим морима Русије и света, може се приметити да су примерци на Јужном Приморју знатно крупнији. Странци који роне у Јапанском мору зову овај регион „Land of Gigants“ („Земља џинова“).

Увала Витез је са мањим или већим успехом служила војсци и науци. На пример, 40-их и 50-их година је служила као база за дизел-подморнице. Касније, 70-их и 80-их, војници су се повукли пред притиском науке и у њој су биле изграђене многобројне лабораторије института Далекоисточног одељења Руске академије наука, али је 80-их година војска кренула у контранапад и потиснула науку са већег дела увале. Тада је морску увалу заузела Главна обавештајна управа за потребе тајног пројекта дресуре делфина и фока за неутралисање непријатељских подморница, подводних мина и диверзаната. Пројекат је затворен 1998.

Данас Витез није занимљив само рониоцима, него и љубитељима дугих шетњи. Лева обала на улазу у увалу почиње од Рта Таранцева, и одатле се може проћи пешке дуж целе обале. У време када су овде биле базиране подморнице, пролаз између два рта био је заграђен противподморничким мрежама, тако да се и данас око ртова под водом могу видети потонули пловци, комади мреже и велика бетонска сидра. Ова морска увала оивичена је уским пешчаним и шљунковитим плажама.

Ипак, заласци сунца су овде свакако најатрактивнија појава. Скоро сваки залазак сунца представља фантастичан призор, који остаје у сећању дуго после посете морској ували Витез.

Росијскаја газета. Сва права задржана.