Годишњица лета космичких кучића

Совјетски космички хероји, Белка и Стрелка. Извор: ИТАР-ТАСС.

Совјетски космички хероји, Белка и Стрелка. Извор: ИТАР-ТАСС.

СССР је 19. августа 1960. послао у орбиту Белку и Стрелку, прве становнике Земље које су се вратили живи из космоса.

Совјетски Савез је 19. августа 1960. послао у орбиту Белку и Стрелку – најпознатије „космичке псе“, који су успешно враћени на Земљу после скоро 24 часа проведена у бестежинском стању на броду „Спутник-5“.

Пре овог успешног Белкиног и Стрелкиног лета космички пројекти су однели осамнаест псећих живота. Пси су страдали због дехерметизације кабине, због квара у падобранском систему или у систему одржавања услова за живот.

Пошто су се одабрани пси појављивали и у новинама, бирани су што лепши и грациознији примерци, са „паметним" њушкицама.

Први пси употребљени за тестове на великим висинама звали су се Циган и Дезик, али они нису летели око Земље, него у суборбиталном простору на висинској геофизичкој ракети Р-2А. Ракета је лансирана 22. јула 1951. са полигона Капустин Јар, а пси су се после петнаест минута лета вратили на Земљу живи у капсули са падобраном. Дезик и Циган су добро поднели стрес и оптерећење. Међутим, недељу дана касније Дезик је полетео у стратосферу са новим „копилотом“ – керушом по имену Лиса. Тада је отказао падобрански систем и пси су страдали приликом пада капсуле.

Први одред паса који су били кандидати за лет у космос састојао се од најобичнијих луталица. Лекари су сматрали да је то добар избор зато што се луталице цео живот боре за опстанак, уз то нису избирљиве и врло брзо се навикавају на људе.

Непосредна припрема паса за лет вршена је у Институту за авио-медицину. За експерименте су бирани мањи пси тешки 6-7 kg (кабина ракете је била конструисана за малу масу), стари од две до шест година, доброг здравља, високе отпорности на болести и штетне утицаје спољашње средине. Уз то, пси су морали бити комуникативни и стрпљиви. Касније су у „космички одред“ биране само женке (њима је било лакше сашити асанационо одело) светлије длаке (да би се боље виделе на ТВ екрану). А обзиром да су се одабрани пси појављивали и у новинама, бирани су што лепши и грациознији примерци, са „паметним" њушкицама.

Популарност четвороножних космонауткиња је била огромна, и донела је Совјетском Савезу доста политичких поена. Једно Стрелкино штене по имену Пушок касније је Никита Хрушчов поклонио првој дами САД Жаклини Кенеди.

Био је разрађен озбиљан научни програм припреме паса за лет у ракети, као и за дуготрајне летове на сателитима. Пси су се пре свега навикавали на одела. Постојале су две врсте одела: фиксно и асанационо. Пси који су припремани за лет у космос морали су да науче да једу из аутоматских јасала. Јасле су направљене у виду покретне траке која у одређено време доноси конзерве са храном. Навикавани су и да веома дуго (двадесетак дана) бораве у тесној кабини, тренирани су да подносе центрифугу, вибрацију и катапултирање. На крају је вршен комплексан физиолошки експеримент: пси су дуго држани у херметички затвореној капсули, где су били изложени условима који су их чекали за време лета.

Међутим, од свих четвороножних космонаута само Белка и Стрелка су постале славне после успешног лета на космичком броду „Спутник-5“. То су била прва жива бића која су са орбиталног лета срећно враћена на Земљу.

Циљ овог експеримента био је да се испита утицај космичког зрачења на живе организме и да се провере разни системи за одржавање живота (снабдевање храном и водом, асанација, регенерација отпадака). Брод је био опремљен медицинско-биолошком апаратуром која је бележила измене у организму паса током читавог лета.

Летелица са животињама успешно се приземљила у предвиђеном подручју 20. августа 1960. Тада су се први пут жива бића вратила на Земљу после боравка у космосу.

Занимљиво је да „псећи“ назив носи и први космодром на свету, „Бајконур“ у Казахстану. На казашком језику „бај“ значи „пас“, а „Бајконур“ је буквално „кућица за псе“.

Космички лет паса Стрелке и Белке трајао је преко 25 часова, током којих је космички брод-сателит 17 пута обишао око Земље. Брод је уствари био права „Нојева барка“, јер су се на њему поред Белке и Стрелке налазили и пацови, бели мишеви, мушице дрозофиле и семење биљака (на пример, семе кукуруза). Ескперимент је омогућио да се добију јединствени научни подаци о утицају фактора космичког лета на физиолошки, генетски и цитолошки систем живих организама.

Испоставило се да лет у космос није утицао на генетику паса: неколико месеци после лета Стрелка је донела на свет шесторо здравих штенади, од којих је једно тражио за себе лично Никита Хрушчов. Касније је штене по имену Пушок послато на поклон Каролини Кенеди, ћерки председника САД Џона Кенедија.

Затим је пас по имену Звјоздочка 1961. летео један круг око Земље и успешно се приземљио. То је био последњи пас који је пре човека боравио у космосу. После њега пси више нису летели у космос. Управо на овом последњем псу провераване су све фазе лета које је нешто касније требало да прође први човек.

Прича се да је Јуриј Гагарин на једном пријему после свог првог лета изрекао фразу која је тек у наше време пуштена у јавност: „Још увек не схватам ко сам ја: ‘први човек’ или ‘последња џукела’ [у космосу]“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.