Министарство спољних послова РФ: Време је да Лондон призна Асанжу право на азил

Џулијан Асанж, 41-годишњи грађанин Аустралије, средином јуна се појавио у амбасади Еквадора у Лондону и затражио азил. Извор: Reuters/Vostock Photo.

Џулијан Асанж, 41-годишњи грађанин Аустралије, средином јуна се појавио у амбасади Еквадора у Лондону и затражио азил. Извор: Reuters/Vostock Photo.

Званична Москва подсећа Лондон да су десетине оптужених за тешке преступе нашле азил у Великој Британији и да се тамо осећају безбедно, иако многе државе, укључујући и Русију, траже њихово изручење.

Министарство Руске Федерације је у недоумици поводом одлуке Велике Британије да Џулијану Асанжу, оснивачу „Викиликса“, ускрати право на азил, обзиром да је раније Лондон одбијао да изручи Русији грађане осумњичене за озбиљне преступе, каже се у саопштењу одељења за информисање јавности Министарства спољних послова.

У четвртак, 16. августа, шеф дипломатије Еквадора Рикардо Патињо изјавио је да његова земља даје азил Асанжу. Британске власти са своје стране изјављују да и поред такве одлуке намеравају да ухапсе Асанжа и изруче га Шведској.

„Добро је познато да су десетине оптужених за тешке преступе нашле азил у Великој Британији и да се тамо осећају безбедно, иако многе државе, укључујући и Русију, траже њихово изручење. Кад је већ Лондону толико стало до поштовања права сличних преступника на азил, шта је онда са Асанжевим правом?“, каже се у изјави Марије Захарове, заменика званичног представника Министарства спољних послова Руске Федерације.

Москва посебно настоји да од Лондона добије изручење бизнисмена Бориса Березовског, који је 2000. отишао у Велику Британију. Британски суд је 2003. одбио захтев Јавног тужилаштва Руске Федерације о изручењу Березовског Русији. Велика Британија је овом руском предузимачу доделила статус избеглице. У отаџбини је Березовски већ проглашен кривим за многе подвале, проневеру и прање новца у компанијама „АвтоВАЗ“, „ЛогоВАЗ“ и „Аерофлот“. Већ су ступиле на снагу две пресуде које су руски судови изрекли против Березовског у његовом одсуству. По једној пресуди Березовски је добио 13, а по другој 6 година затвора. Како је раније изјавио јавни тужилац РФ Јуриј Чајка, Русија ће наставити да захтева екстрадицију Березовског.

Захарова је такође истакла да нас ово што се дешава наводи на размишљање „о поштовању ‘духа и слова’ Бечке конвенције о дипломатским односима, посебно члана 22, којим се утврђује неприкосновеност просторија дипломатских представништава“.

Добро је познато да су десетине оптужених за тешке преступе нашле азил у Великој Британији и да се тамо осећају безбедно, иако многе државе, укључујући и Русију, траже њихово изручење. Кад је већ Лондону толико стало до поштовања права сличних преступника на азил, шта је онда са Асанжевим правом?

Марија Захарова, заменик званичног представника Министарства спољних послова Руске Федерације

Џулијан Асанж, 41-годишњи грађанин Аустралије, средином јуна се појавио у амбасади Еквадора у Лондону и затражио азил. Он је у Шведској осумњичен за силовање и сексуално злостављање које је, наводно, извршио у августу 2010. У новембру исте године правосудни органи Шведске објавили су међународну потерницу како би имали могућност да обаве саслушање. Асанж је ухапшен у Лондону децембра 2010.

Шведска формално није изнела никакве оптужбе против Асанжа, а европски налог за хапшење, који је послужио као основ за судски процес, издат је поводом тога што је Асанж одбио да оде у полицију и да изјаву, а затим је напустио Шведску и пребегао у Британију. Касније је Асанж изгубио судски процес о своме изручењу у Шведску, и то на свим британским судским инстанцама, укључујући и Врховни суд.

Чувени скандал око портала WikiLeaks избио је када су на сајту објављени документи дипломатске службе САД. Поверљиви материјали су постављени на сајт 29. новембра 2010. У њима су, између осталог, поједини светски лидери поменути у врло неугодном контексту. Пре тога је „Викиликс“ објавио десетине хиљада докумената о деловању америчких војника у Ираку и Авганистану.

Росијскаја газета. Сва права задржана.