Русија у трци суперкомпјутера

Руски суперкомпјутери биће конструисани у лабораторијама Руске академије наука. Извор: РИА  „Новости“.

Руски суперкомпјутери биће конструисани у лабораторијама Руске академије наука. Извор: РИА „Новости“.

Руски научници најавили су почетак рада на суперкомпјутеру од 10 петафлопса. Пројекат ће обезбедити Русији место међу десетак земаља које имају најмоћније рачунарске системе.

Руска академија наука (РАН) најавила је почетак израде најмоћнијег домаћег рачунарског система од 10 петафлопса (десет милиона милијарди операција у секунди). Пројекат је процењен на 2 милијарде рубаља (63 милиона долара). Планирано је да се прва два дела суперкомпјутера са по 2 петафлопса заврше до краја године, а током 2013. би требало да се заврши склапање целог система.

Када би таква машина била створена у овом тренутку, била би једна од три најмоћнија компјутера на свету, али када буде завршена вероватно ће се наћи тек међу десетак најмоћнијих рачунарских система, речено је у академији наука. Али ће зато овај рачунар бити један од најекономичнијих на свету, јер ће претендовати на друго место рејтинга „Green 500 supercomputer“, по коме се рачунари рангирају полазећи од количине електричне енергије потребне за обављање фиксног комплекса задатака (на првом месту ове ранг-листе је IBM-ов рачунар BlueGene/Q).

У трку рачунарских система Русија се укључила 2009. по налогу тадашњег шефа државе Дмитрија Медведева. Управо он је поставио задатак да се достигне Запад у производњи суперкомпјутера, јер без њих Русија неће моћи да ствара „конкурентне производе који би били добро прихваћени од стране потенцијалних купаца“.

Неки експерти, међутим, не верују да суперкомпјутери који се такмиче за високо место на ранг-листи могу реално да допринесу решавању важних стратешких задатака наше земље. По мишљењу Леонида Черњака, уредника часописа „Отворени системи“, такав рачунар најчешће ефикасно решава само један задатак, а то је управо тест ефикасности у програму Linpack који се користи за састављање ранг-листе суперкомпјутера „топ-500“.

„Често се испоставља да уопште не постоји реалан задатак који би могао да искористи рекордну брзину, тако да суперкомпјутер углавном решава гомилу ситних задатака који би се могли решавати и на слабијим рачунарима“, каже уредник „Отворених система“.

Корисници домаћих суперкомпјутера се не слажу са таквим ставом. Они сматрају да су ти системи корисни за науку, индустрију и уопште за нашу земљу. „Руска реч“ је већ писала о Нуклеарном центру у Сарову, који планира да користи суперкомпјутере домаће израде у свом основном послу: пројектовању и одржавању нуклеарног арсенала Русије.

„На суперкомпјутеру ‘Ломоносов’ одбрањено је четири докторске и преко 40 кандидатских дисертација“, објашњава Владимир Војеводин, заменик директора Научноистраживачког рачунског центра Московског државног универзитета „Ломоносов“. „Сваки тај рад представља неко фундаментално достигнуће. Може се навести и много примењених области у којима су урађени важни прорачуни. На пример у сфери екологије урађени су прорачуни утицаја човека на вечно смрзнуто тле у наредних 50-100 година.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.