Господин Велики Новгород

И само име овог града некако улива поштовање и делује као да ће неко, кад га чује, устати или скинути шешир. Посетилац Новгорода има јединствену могућност да утоне у живу руску историју. Нема у Русији другог града у коме би се осетио тако потпун и опипљив додир са нашом историјом. Није без разлога 37 културно-историјских споменика Великог Новгорода уписано на листу Светске културне баштине УНЕСКО-а.

Заиста је Новгород предиван, и Новгорођани се с правом поносе својим градом. То постаје јасно чим се приђе зидинама кремља (градске тврђаве) и прочита дирљив натпис на асфалту: „Срећан празник, вољени граде!“. Историјски центар града чине древни кремљ и десна, трговачка обала реке Волхов.

Кремљ се тако хармонично уклапа у пејзаж да на фотографијама из птичје перспективе личи на лепу играчку од цигала. Зидине кремља са високим кулама стражарама прате кривудање Волхова. На супротној страни широке реке виде се као снег бели сводовиСтаре тржнице и Трг новгородског већа окружен древним храмовима.

Човек сатима може да се шета по територији кремља и ужива у древном Софијском храму из 11. века и његовом иконостасу у четири нивоа, да слуша чисте гласове хора за време службе, да се поклони светим моштима... У храму је изложен старински крст са голубом који је некада красио централну куполу храма, а за време рата су га војници шпанске „Плаве дивизије“ изнели из СССР-а и поставили у капелу Музеја војне инжењеријске академије Шпаније у Мадриду. Тек 2004. крст је враћен у Софијски храм.

Високе беле грађевине храма, Софијског звоника и капеле мирно се надвијају над мајушном црквом светог Андреја Стратилата и световним објектима од камена.

У кремаљском музеју својим очима могу да се виде она чувена писма на брезовој кори, која су писали трговци и обични житељи Новгорода. По тим археолошким налазима постало је јасно да су од 12. до 14. века практично сви житељи Новгорода били писмени. Још за време кнеза Јарослава Мудрог отворена је прва школа за децу. Права археолошка налазишта могу се видети и на територији кремља, на Тројицком локалитету (површине 800 квадратних метара). Ту је нађено преко 400 писама на брезовој кори и најстарија словенска воштана књига – Новгородски псалтир с почетка 11. века.

Са видиковца на Софијском звонику види се супротна обала Волхова са Јарославовим двором и Старом тржницом, поред којих су некада бродићи са страном робом пловили чувеним речним путем из Скандинавије у Византију. Око Трга Новгородског већа виде се куполе древних храмова. Узводно на обали Волхова виде се звоник и храм светог Георгија у Свето-Јурјевом мушком манастиру из 12. века, окруженом зеленим шумама и пољима.

Виктор Вазњецов. Добрина Никитич (фрагмент композиције „Богатири“, 1898).

Од новгородске земље је кренула руска државност. Без залажења у историјске лавиринте може се поменути неколико новгородских кнезова који су оставили славан траг у руској историји. У „Господину Великом Новгороду“, како древни рукописи називају овај град пре његовог припајања Московској кнежевини, владао је Владимир I Свјатославич, или Владимир Јарко Сунашце, како га зову јуначке песме. Он је покрстио Русију. Кнезовао је и Добриња, Владимиров војвода, прототип јунака Добриње Никитича из народних песама. Кнезовао је и Јарослав Мудри, који је ослободио Русију од најезда племена Печенега. Он је градио манастире и постигао велики успех у области образовања, економије и права, због чега је посебно поштован, тако да се његов лик налази на данашњим новчаницама Русије и Украјине. Владао је Новгородом и Александар Невски, који је потукао Швеђане до ногу, као и други славни синови отаџбине – њихов списак је прилично велики.

Са историјског гледишта веома је занимљив феномен настанка Новгородске републике, када су, за разлику од кнежевске владавине, овдашњим земљама владали изабрани представници трговаца и занатлија. Кнеза су позивали да ради „на уговор“, којим су била дефинисана његова права и обавезе. Ако кнез не би испуњавао своје обавезе или ако би прекорачио овлашћења, „љубазно“ би му показали врата!

Трг Новгородског већа на супротној обали симбол је процвата демократије у време када је у Западној Европи већ наступио период мрачног средњег века. Представници новгородских „градских одбора“ (како бисмо ми данас рекли), изабрани демократским путем, бирали су намеснике, постављали и уклањали кнезове. Наравно, све су то постизали политичким средствима која су била својствена оном времену.

Овај град није велики по броју становника, па ипак је од оснивања у њему саграђено око 300 храмова. Ондашњи писар, који је покушао да преброји све православне храмове, дигао је руке од тог узалудног посла и оставио упечатљив запис: „...у Новгороду храмови расту као жбуње“. То је заиста тако: свака улица је имала бар један храм. Око Трга Новгородског већа до данас је очувано најмање десет храмова, и сваки је предиван пример историје руског православља. Један од храмова је украшен фрескама великог византијског мајстора Теофана Грка.

Видео: Велики Новгород: срце руске православне културе

У храму светог Георгија Победоносца из 13. века смештена је задивљујућа изложба фотографија Новгорода с краја 19. и почетка 20. века. На тим старим фотографијама могу се видети улице, мостови, портрети савременика, направљени у фото атељеу А.Ф. Глазичева, као и споменици које је Октобарска револуција сравнила са земљом. Могу се видети куће и храмови срушени током Другог светског рата и храмови дигнути у ваздух за време Хрушчовљевог „отапања“. Ту су и жандари на дужности, а једну кулу краси француски сат који је поданик Пете републике 1812. донео у Новгород и после рата са Наполеоном остао ту да живи.

Причи о Новгороду никад краја, а боље је све то видети својим очима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.